Dolivanje ulja na vatru
Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Nekontrolisan rast cena je i dalje najveći makroekonomski izazov u Srbiji. U maju je bio 14,8%, što je posle Mađarske (21,9%) druga najveća stopa međugodišnje inflacije (posmatrani mesec u tekućoj u odnosu na isti mesec u prethodnoj godini) u poređenju sa državama članicama Evropske unije. Prema majskim podacima Evrostata, inflacija na nivou EU je bila 7,1%, a osim Mađarske, samo još šest država je zabeležilo dvocifren rast potrošačkih cena: Litvanija (10,7%), Estonija (11,2%), Letonija (12,3%), Slovačka (12,3%), Češka (12,5%) i Poljska (12,5%).
Jedan od osnovnih razloga ubrzanog rasta cena u našoj zemlji je to što je poskupljenje struje i gasa dugo odlagano, dok su u drugim evropskim državama energenti počeli da poskupljuju krajem 2021. i tokom prve polovine 2022. godine. Kod njih se efekat rasta tih cena već ostvario, dok nama to tek predstoji. Da je Srbija korigovala cene onda kada su to učinile druge evropske države, verovatno je da bi inflacija u našoj zemlji u prethodnom periodu (a i danas) bila još veća. Da ne bude zabune – mi smo to indirektno već platili dodatnim zaduživanjem države (rastom javnog duga) kako bi se iz budžeta isplaćivale subvencije preduzećima iz sektora energetike. Direktan trošak će biti veća i očito trajnija inflacija.
Naime, početkom jula Međunarodni monetarni fond (MMF) je objavio najnoviji izveštaj o Srbiji. U njemu se, između ostalog, može pročitati i to da će od 1. novembra ove godine poskupeti gas (za 10%) i električna energija (za 8%), kao i da se u maju 2024. mogu očekivati nova poskupljenja (u istom procentu). Prema navodima iz izveštaja, razlog je povećanje prihoda državnih energetskih preduzeća čime bi ona prestala da zavise od primanja subvencija (iz budžeta) i postala sposobna da generišu sopstvena sredstava za finansiranje neophodnih ulaganja u narednom periodu.
Pažljivijem čitaocu neće promaći odeljak u kojem se apostrofira da su predstavnici vlasti u Srbiji „duboko svesni izazova sa kojima se suočava energetski sektor, te da su duboko posvećeni sveobuhvatnim reformama kako bi se obezbedilo stabilno i pouzdano snabdevanje energijom, poboljšanje energetske efikasnosti i smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2). Nadležni su saglasni sa tim da je za postizanje ovih ciljeva neophodno nastaviti sa povećanjem cena struje i gasa”.
Podsećanja radi, pre dva meseca (1. maja) cene struje i gasa su već povećane za 8% i 10%, respektivno. Očigledno je da će inflatorni pritisci u Srbiji u nastupajućem periodu biti prisutni iz više razloga. Najpre, cene struje i gasa koju plaćaju domaćinstva direktno ulaze u obračun inflacije. Osim toga, poskupljenje energije za privredne subjekte će izazvati rast troškova njihovog poslovanja što će se preliti na cene niza finalnih proizvoda i usluga koje građani kupuju. Električna energija se koristi u svim proizvodnim procesima te njeno poskupljenje dovodi do poskupljenja neenergetskih dobara. Sa druge strane, usled rasta troškova poslovanja deo preduzeća bi mogao da se suoči sa pogoršanjem tržišne pozicije, bankrotstvom i otpuštanjem radnika.
Nije teško zaključiti da bi rast cena energenata lako mogao da osujeti planove i projekcije Narodne banke Srbije u pogledu usporavanja rasta cena do kraja ove godine. I laicima bi trebalo da je „jasno k’o dan” da u takvim uslovima životni standard građana može samo da opada.
