Jedno od pravila Katoličke crkve je da biskupi iz regiona ili države pripadaju biskupskoj konferenciji, koja uz naziv može nositi ime regiona, svetitelja ili same države. Biskupi iz Srbije pripadaju Međunarodnoj biskupskoj konferenciji svetog Ćirila i Metodija, a u njenom sastavu su biskupi i nadbiskupi sa teritorije Severne Makedonije, Crne Gore, Kosova i Srbije. Ukupno ih je devetorica, a svoje dužnosti obavljaju u skladu sa pravilima i statutima koje je ustanovio i potvrdio Vatikan (Sveta stolica).
Konferencija ima predsednika koji se bira na svakih pet godina i generalnog sekretara. O misiji ove institucije, odnosu Vatikana prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SCP), i drugim temama za naš list govorio je biskup zrenjaninski dr Ladislav Nemet, trenutni predsednik Konferencije svetog Ćirila i Metodija.
Kako je došlo do toga da ste izabrani za predsednika?
– Kolege biskupi su me izabrali 2016. i moje poslanje traje do maja 2021. godine. Sedište nam je u Novom Sadu, a novo zdanje smo otvorili prošle godine. Tom događaju je prisustvovao državni sekretar Svete stolice, kardinal Pjetro Parolin, koji se susreo sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, premijerkom Anom Brnabić, ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem, a najviše je razgovarao sa patrijarhom srpskim Irinejem, što pokazuje da je odnos između Katoličke crkve i SPC-a u usponu.
Kakva je situacija kada je reč o Vatikanu i SPC?
– U poslednjih tri do četiri godine došlo je do velikih pomaka za koje je zaslužan upravo papa Franja. Sa njim na čelu, Katolička crkva je postala mnogo otvorenija, oslobodila se dogmatskih selekcija. Želimo da prihvatimo sve ljude i da sa njima sarađujemo, a papina posebna želja je da se ojača jedinstvo svih hrišćana. Ne insistira se na tome da svi dođu u Rim, nego da svako ostane u svom mestu odakle dolazi i tamo bude dobar hrišćanin, blizak Bogu. Ekumenizam svedočenja u našoj Crkvi podrazumeva i nove mučenike, jer je mnogo hrišćana ubijeno proteklih godina i terorizam je pretnja po sve nas, nebitno da li smo katolici, pravoslavci ili pripadnici neke druge vere. Borba protiv siromaštva, gladi, nasilja i drugih iskušenja i zalaganje za univerzalne vrednosti, to je naša misija.
Na Konferenciji održanoj u Skoplju ste se susreli sa papom Franjom. Koje su glavne teme o kojima se razgovaralo?
– Papa je ove godine prvi put posetio deo naše biskupske Konferencije što je od istorijskog značaja. To je bilo 7. maja u Skoplju. Makedonija nije velika država, broji 20 hiljada katolika, i to je zaista velika čast. Bio je otvoren za razgovore na mnoge teme, iako su političke i druge situacije veoma napete. Ponovo je istakao značaj jedinstva, univerzalnog bratstva koje širi po celom svetu, čak i sa predstavnicima islama. Jedno od kompleksnih i aktuelnih pitanja koje nije izostalo, odnosi se na kanonizaciju kardinala Stepinca. Papa nije direktno odgovorio, već je naglasio da je za to potrebno sagledati sve aspekte i okolnosti, koje ni u kom slučaju ne smeju dovesti do bilo kakvih problema i provokacija i narušiti odnos dveju crkava. Kada neko postaje svetac, on to biva za sve katolike, a ne samo za jedan narod. Papa Franja se tim činom posebno zalaže za katolike koji pripadaju ovoj Konferenciji.
PAPINA POSETA SRBIJI
– Ni jedan papa tokom dve hiljade godina hrišćanstva nije posetio Srbiju, što ne znači da za to neće biti prilike i dobre volje, Papa Franja je posetio Bosnu, Severnu Makedoniju, Rumuniju, Bugarsku, a u planu je poseta Mađarskoj. Ne vidim razlog zašto ne bi posetio i Srbiju. On je voljan da dođe, ali to mora biti obostrano, i poseta bi bila važna, ne toliko politički, koliko u drugim oblastima.
