Najviše je pacijenata sa promenama na koži i potkožnom tkivu
Nedavno je zrenjaninska Podružnica lekara svojim kolegama uručila priznanja za doprinos radu ovog udruženja. Među laureatima je i dr Marija Tuškan (1972). Nakon Zrenjaninske gimnazije, diplomirala je na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu 1999. godine.
Specijalizaciju iz plastične i rekonstruktivne hirurgije započela je 2007. u Beogradu, a specijalistički ispit položila je 2012. sa najvišom ocenom. U Službi hitne pomoći radila je od 2000. do 2002, kada dobija zaposlenje u Dispanzeru za žene. Na Odeljenje hirurgije, u Opštoj bolnici „Đorđe Joanović”, dolazi 2006. Kao specijalistkinja operisala je: melanome, tumore kože i mekih tkiva, povrede lica, tela, šaka, podlaktica, potkolenica, stopala, očnih kapaka, ušnih školjki. Takođe, vršila je korekcije dojki.
Nije joj strana ni abdominoplastika. Antiejdžingom i estetskom neoperativnom medicinom bavi se u Opštoj bolnici „Sveti Jovan”. Članica je Srpskog lekarskog društva, Udruženja plastičnih hirurga Srbije (SRBPRASA), za lečenje rana, hirurgije šake, karcinoma kože (SESIAM, ASKED). Da li su mladi zainteresovani za lekarski poziv?
– Svi prolaze kroz naše Odeljenje i trudimo se da ih uputimo u praktični aspekt. Iz mog ugla je plastična hirurgija najlepše zanimanje. Stoga očekujem da brojne nove kolege pokažu interesovanje za ovu granu medicine. Međutim, mnogi žele da se bave neoperativnim delom. Pokušavam da im period obaveznog staža učinim interesantnijim. Ukazujem im na promene na koži koje bi mogli pri pregledima da uoče i upute pacijente dermatologu ili hirurgu. Šta podrazumeva Vaš posao?
– Plastična i rekonstruktivna hirurgija je grana koja se bavi lečenjem kože (povrede, opekotine, karcinomi mekih tkiva) i ozledama na šakama. Sam naziv može se prevesti kao „preoblikovanje”. Rekonstrukcija znači „obnova nečega što je oštećeno ili uništeno”. Primenjuje se posle povreda ili defekata nastalih nakon operativnog odstranjenja tumora. Veoma je izazovno kada od postojećeg treba da nadomestim tkivo koje nedostaje. Estetska hirurgija predstavlja operativno preoblikovanje lica i tela u svrhu promene izgleda ili podmlađivanja. Sa čime se susrećete kao lekar specijalista?
– Najviše je pacijenata sa promenama na koži i potkožnom tkivu. Radi se o benignim i malignim tumorima, povredama, opekotinama.
Ima i onih koji žele estetske korekcije. To je trend kod mladih, a naročito kod nešto starijih pacijenata. Najveći izazov je posle bilo koje intervencije postići vraćanje funkcije povređenog dela uz što bolji rezultat. U estetskoj hirurgiji najveći uspeh je zadovoljan klijent. Koliko su znanja iz Vaše oblasti važna za druge kolege i posao na terenu?
– Lekari u ambulantama opšte prakse, kao i hitne pomoći, bave se svim oblastima. Mislim da je njihov poziv najteži. Naročito je to primetno na selu, gde nemaju dijagnostičku i tehničku podršku. Spremna sam na saradnju, šta god da im je potrebno. Voljna sam da pregledam ili preuzmem lečenje i praćenje njihovih pacijenta. U kojoj meri je poslednjih godina povećan broj povreda od pirotehničkih sredstava?
– Apelovala bih da se potpuno izbegnu, što znam da je nemoguće. Pretežno ih upotrebljavaju deca i mladi, koji najčešće i stradaju. Bilo bi poželjno podići svest da su pirotehnička sredstva, opasna ne samo za one koji ih koriste, već i za mališane i hronične bolesnike. Mogu pogoršati njihova stanja. Ugroženi su pacijenati sa kardiovaskularnim, respiratornim, psihičkim oboljenjima. Takođe, pogubna su i za ljubimce.
Deca su po prirodi empatična. Verujem da bi edukacija u tom pravcu pomogla da se upotreba svede na najprimereniju meru. Tako bi se smanjila i mogućnost povređivanja. Neki od saveta, kada se već koriste, su: izbegavati dugo zadržavanje u ruci, u slučaju neaktiviranja ne pokušavati ponovo paliti petardu, ne bacati pirotehniku ka drugim ljudima. U slučaju ozleda najčešće stradaju šake. Stanja se kreću od površnih opekotina do traumatskih amputacija prstiju. Susretala sam se i povredama lica, oka, poglavine i drugih delova tela. Koliko traje oporavak Vaših pacijenata?
– Najbrži je posle nehirurških korekcija, filera, neuromodulatora (botoksa) i drugih injekcionih metoda. Iako se pun efekat ne vidi odmah, zapravo nije potrebno vreme za oporavak. Što se hirurških metoda tiče, najbrže zarastaju rane na licu. Posle operacija promena ili korekcije kapaka miruje se oko sedam dana. Najduže se pacijent oporavlja posle ekstenzivnih opekotina ili velikih rekonstrukcija nakon povreda ili operacija velikih tumora. Traje i nekoliko meseci uz mogućnost kasnije korekcije ožiljaka ako je potrebno. Mogu zatrebati i dodatne intervencije, fizikalna i/ili hiperbarična terapija.
