Prvo mesto u oblasti medicine, u izboru za ličnosti „Zrenjanina”, čitaoci našeg lista ove godine poverili su dr Petru Surli. Na Medicinskom fakultetu diplomirao je 2009. godine.
U Opštoj bolnici „Đorđe Joanović” zapošljava se 2011. Potom završava specijalizaciju iz ortopedije sa najvišom ocenom. Edukaciju nastavlja u Austriji gde se usavršava za perkutanu lasersku dekompresiju diska. Kao učesnik i predavač našao se na brojnim edukacijama u zemlji i inostranstvu.
Naš sagovornik je: član Komisije za dijagnostički srodne grupe, Stručnog saveta zrenjaninske bolnice, predsedništva Sekcije za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju DLV-SLD, kao i Srpske ortopedsko traumatološke asocijacije. Zvanični je akreditator za zdravstvene ustanove i deo je Centralne komisije za javne nabavke implantata za prelome butne kosti i potkolenice. Šta za Vas znači poverenje čitaoca „Zrenjanina”?
– Velika je čast kada pacijenti prepoznaju trud, rad i posvećenost poslu. Priznanje je i velika obaveza da nastavim odgovorno da se bavim svojim poslom i opravdam njihovo poverenje. Koje ortopedske tegobe muče Zrenjanince?
– Uglavnom našu pomoć traže nakon povreda. Najčešće su u pitanju prelomi butne kosti, koji se javljaju pre svega kod starije populacije. Tu su i frakture nadlaktice, kostiju podlaktice, potkolenice, skočnog zgloba i stopala. U letnjem periodu, zbog veće aktivnosti, neretko su nam pacijenti i najmlađi sugrađani. U poslednje vreme se, nažalost, sve češće susrećemo i sa različitim oblicima saobraćajnog traumatizma. Zrenjaninci nam se javljaju i kada osete bol u kuku, kolenu, ramenima ili u leđima. Kada su u pitanju deformiteti stopala, najčešće lečimo čukljeve. U kojim slučajevima se znakovi drugih bolesti sekundarno javljaju kao ortopedski?
– Različiti endokrinološki poremećaji (nadbubrežna, štitna i paraštitna žlezda…) mogu nekad dati kao prvi simptom ortopedsku patologiju. Za posledicu mogu imati i promene na koštanozglobnom sistemu. Bol može biti i prvi znak onkološkog oboljenja. Različiti tipovi tumorskih promena ostavljaju posledice na kostima i mišićima. Koje su opasnosti odlaganja i dugog čekanja na operaciju kuka?
– Ne treba ga operisati ni prerano, ni prekasno. Dokle god je očuvana funkcionalnost zgloba u meri u kojoj to pacijentu ne predstavlja veliki problem, odnosno što mogu da reše povremena analgetska terapija ili fizikalni tretman, ne treba žuriti. Svaki zahvat, koliko god on bio rutinski, nosi sa sobom određeni stepen rizika. Sa druge strane, ne treba ni čekati predugo. Zglob kuka vremenom sve više „propada” i deformiše se. Tada je i nama teže da uradimo operaciju na najbolji mogući način. Oporavak je tada duži, a može uticati i na rezultate procedure. Koliko se prosečno čeka na operaciju kuka u zrenjaninskoj Bolnici?
– Pre pandemije, pacijentu se procedura zakazivala za oko pet-šest meseci. Skoro dve godine se ova vrsta elektivne hirurgije nije radila u obimu u kom je bilo neophodno. Trudimo se da dobijemo više termina kako bismo smanjili listu. Ponekad imamo problema sa nedostatatkom anesteziologa i neophodnih krvnih derivata koji moraju biti u rezervi. Ogroman broj pacijenata bude operisan u roku od godinu dana. Naravno, ima i slučajeva da čekaju duže. Nekada se ne odazovu pozivu na operaciju ili se u toku preoperativnih priprema uoči zdravstveni problem zbog kojeg procedura mora da se odloži. Da li pacijenti ozbiljno shvataju uputstva lekara za oporavak od operacije?
– Međusobno poverenje je neophodno kako bi se ostvario najbolji mogući rezultat. Slušaju naše savete i uputstva. Imamo odličan tim fizijatara i fizioterapeuta koji vode postoperativnu rehabilitaciju. Naš srednji kadar se zaista trudi da im vreme provredeno u bolnici prođe što ugodnije. Nepridržavanje neophodnog režima može dovesti do ozbiljnih komplikacija. To su: infekcije operativne regije, „iskakanje” proteze, pomeranje protetskih komponenti, otežana i produžena rehabilitacija. Na koji način sugrađani mogu da odlože pojavljivanje tegoba sistema za kretanje?
– Redovna, umerena fizička aktivnost, kao i održavanje telesne mase predstavljaju dva osnovna faktora za očuvanje zdravog koštanozglobnog sistema. Genetika takođe igra veliku ulogu. U tom slučaju, na prve znake bolesti treba se obratiti lekaru. Određenim terapijskim metodama može duže da se očuva funkcionalost i produži vek trajanja zgloba. Ortopedska hirurgija ne treba da bude prvi izbor lečenja. Postoje različite neoperativne metode, samo treba na vreme prepoznati problem i posvetiti se njegovom lečenju. Član ste Nadzornog odbora zrenjaninske Podružnice lekara. Zašto je njen rad važan za medicinsku zajednicu?
– Sastanci i edukacije koji se redovno održavaju predstavlju bitan izvor saznanja iz različitih oblasti medicine. Tako na lak i pristupačan način skupljamo bodove koji su nam neophodni za licencu. Takođe, bitno je i druženje, komunikacija sa kolegama, iznošenje i rešavanje problema sa kojima se susrećemo u svakodnevnom radu. Naša Podružnica je zaista aktivna. Edukacije se redovno održavaju, odziv kolega je velik i verujem da ćemo nastaviti tim putem.
