Ove godine Zavod za javno zdravlje obeležava 100 godina od osnivanja. Sa radom je počeo 1924. kao Stalna bakteriološka stanica. Nalazio se u zgradi na uglu ulica Balkanske i Pašićeve. Četiri godine kasnije pridruženo mu je Antirabično odeljenje, a 1930. formiran je Dom narodnog zdravlja u objektu današnjeg Centra za socijalni rad. Posle Drugog svetskog rata bio je smešten u Pinovoj vili, a od 1963. je u današnjoj, namenski građenoj zgradi, u ulici Dr Emila Gavrila.
Prema rečima dr Predraga Rudana, v.d. direktora Ustanove, Zavod je od osnivanja prošao kroz razne oblike organizovanja. Danas pruža zdravstvenu zaštitu na više nivoa. Godišnje uradi oko 200.000 analiza u mikrobiološkoj i hemijskoj laboratoriji.
Koje aktivnosti sprovodite?
– Zavod je organizovan u četiri centra za: kontrolu i prevenciju bolesti, mikrobiologiju, higijenu i humanu ekologiju i promociju zdravlja, analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene zaštite. Sastavni deo je i Služba za pravne, ekonomsko-finansijske, tehničke i druge slične poslove. U Zavodu se analizira, planira i organizuje zdravstvena zaštita, radi na prevenciji i suzbijanju zaraznih i nezaraznih bolesti, sprovode laboratorijske analize, ispituje kvalitet vazduha, vode i hrane i promovišu zdravi stilova života. Šta ste od opreme nabavili u proteklom periodu?
– Rad kontinuirano unapređujemo sopstvenim sredstvima i kroz donacije. Samo ove godine u našu ustanovu je uloženo oko 60 miliona dinara. Lokalna samouprava je donirala automatsku stanicu za monitoring vazduha čija je vrednost 10 miliona. Uz pomoć projekta prekogranične saradnje sa Rumunijom uskoro ćemo dobiti i mobilnu automatsku stanicu za monitoring vazduha, za šta je odvojeno preko 20 miliona. Pored toga, kupili smo i najsavremeniji aparat za gasno-masenu hromatografiju koji košta više od 13 miliona dinara. U proteklom periodu renovirali smo prostorije i nabavili novi laboratorijski nameštaj za centre mikrobiologije i higijene, kao i brojne aparate koji olakšavaju rad i omogućuju bolji kvalitet naših usluga. Izazovi pred kojima smo se našli u toku pandemije doveli su do formiranja nove laboratorije sa PCR aparatima i drugom pratećom opremom. Ona nalazi svoju funkciju i nakon pandemijskog udara u drugim oblastima mikrobiologije. Na koji način će oprema doprineti boljem radu Zavoda?
– Sa ovim ulaganjima nalazimo se među pet najbolje opremljenih ustanova ovoga tipa u Srbiji. Zrenjanin će uskoro imati četiri automatske stanice. Dve je već instalirao Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine. To će omogućiti kontrolu vazduha na četiri merna mesta u realnom vremenu, odnosno rezultati će se očitavati trenutno.
Sugrađani kvalitet vazduha mogu da prate na sajtu Grada. Sve što smo uradili ne bi bilo moguće bez pomoći Republike, Pokrajine i lokalne samouprave. U narednoj godini u planu je dalje osavremenjavanje hemijske laboratorije uređajima za kontrolu vazduha, kao i mikrobiološke aparatima koji će omogućiti brže izdavanje rezultata. Da li vam nedostaju kadrovi?
– Snaga Zavoda za javno zdravlje leži u njegovim ljudima, onima koji su ga gradili i održavali, kao i onima koji u njemu danas rade. Trenutno ima 70 stalno zaposlenih. U poslednjih par godina primetili smo značajno veću fluktuaciju na tržištu rada, kao i tendenciju odlaska visokostručnih kadrova u velike gradove, pre svega Novi Sad.
Ovo će biti velik izazov u vremenu koje dolazi. Školovanje specijalista traje najmanje tri godine, a kada završe specijalizaciju, ljudi nas napuštaju. Problem evidentno postoji, ali zahvaljujući dobro vođenoj politici zapošljavanja za sada uspevamo da se izborimo sa njim. Kako ocenjujete zdravstveno stanje žitelja srednjeg Banata?
– Ono ne odudara od situacije u Vojvodini i Srbiji. Stanovništvo je u demografskom smislu staro. Proces depopulacije se nastavlja uz istovremeno produžen životni vek. Kao i ranijih godina, osnovni uzroci umiranja su bolesti kardiovaskularnog sistema i tumori.
Nismo zadovoljni ostvarenim obuhvatom revakcinacije „pnemo 13” vakcinom, zatim prvom dozom MMR-a koju dobijaju deca od 12 do 15 meseci starosti i revakcinacijom u uzrastu od sedam godina. Želimo da ukažemo i na veliki značaj cepljenja protiv Humanog papiloma virusa (HPV) koje je kod nas preporučeno. Vakcina je besplatna za uzrast od 9 do 19 godina za oba pola. Može pomoći da u budućnosti potpuno iskorenimo karcinom grlića materice. U pitanju je veliki cilj koji zavisi samo od našeg znanja i dobre volje.
Ne smemo da zaboravimo da su vakcine promenile svet i učinile ga mestom sa mnogo manje patnje i bola.
Koje aktivnosti sprovodite?
