Interesovanje javnosti za kulturne sadržaje sve je manje
Bogočovečanski lik Isusa Hrista podjednako je zastupljen i na Istoku i na Zapadu. Oslikavan je na ikonama, freskama, izrađivan u mozaicima. Bio je i ostao večita inspiracija stvaraocima pravoslavnog i katoličkog sveta tokom više od dva milenijuma. Hristovo stradanje motiv je i nedavno održane izložbe akademskog slikara, dr Rastka Stefanovića, koja je bila postavljena u galeriji Asocijacije likovnih umetnika Zrenjanina (ALUZ). „Via Crucis” je prema autorovim rečima niz od 14 slika, koji se od 18. veka ustalio u enterijeru katoličkih crkava. Simbolično, prikazuje Hristovo stradanje u vidu staze koja vodi ka Golgoti, sa stanicama koje vernike podsećaju na događaje koji su se na tom putu odigrali. Redosled započinje Hristovim dolaskom pred Pilata, zatim sledi raspeće, a epilog je skidanje tela sa krsta (Pieta) i polaganje u grob.
IKONA KAO INSPIRACIJA
– Danas gotovo da nema katoličke bogomolje u kojoj ne postoji ovaj niz slika. Postavka je ciklus radova nastalih kao porudžbina za jednu crkvu. Izložba prikazuje kako savremeni stvaralac može da pristupi tradicionalnoj i strogo utvrđenoj tematici. Takođe, pruža uvid u segment umetničkog rada koji je specifičan, jer se nalazi na polovini puta između slobode i kreativnosti autora i potreba i želja naručilaca – započinje razgovor Stefanović.
Objašnjava da mu posao nije bio previše zahtevan, s obzirom na to da je klasično slikarstvo, koje se poziva na stare stilove (barok, klasicizam, romantizam), nešto što mu je veoma blisko. Napominje i da je katolička crkva odavno prihvatila moderne ideje, koje su prisutne još od Anri Matisa koji je pre jednog veka na svoj način oslikavao crkve u Francuskoj.
Protekla 2022. za Rastka Stefanovića je bila posebno uspešna. Odbranio je doktorsku disertaciju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde je diplomirao i magistrirao. I u disertaciji je odlučio da se bavi ikonama.
– „Vera icona” je moj lični dijalog sa religioznim slikarstvom, u ovom slučaju sakralnom slikom. Često polazim od nje, i svi moji radovi, u većoj ili manjoj meri, imaju dodirnih tačaka sa njom – navodi naš sagovornik.
Napominje da su mnogi umetnici, uprkos pravilima, upravo na ikonama ovekovečili najmilije. To je, između ostalog, radio i Uroš Predić, dajući svetiteljima lik majke, oca, braće, rođaka, komšija, prijatelja. Stefanović je takođe, u svojoj tezi, koristio prijatelje kao modele za ikone.
– To je praksa stara koliko i vreme. Oduvek su slikari ili plaćali modele ili ih pronalazili u svakodnevici – dodaje umetnik.
KULTURNA SCENA: PROMENE MINIMALNE
Rastko Stefanović je i predsednik ALUZA. Otkako su 2019. dobili prostor lokalni stvaraoci redovno priređuju brojne postavke. Zrenjanincima su svoja dela predstavili članovi ALUZ-a, ali i gosti iz zemlje i inostranstva.
– Prošla godina je bila dinamična. Održali smo preko 20 kolektivnih, samostalnih, ali i prodajnih izložbi, i u tom maniru ćemo nastaviti i u 2023. Trudili smo se da svi programi budu kvalitetni i konstantno popunjeni. Uveli smo autorska vođenja i radionice. Najveći problem nam je dežurstvo, ali ćemo gledati da i to rešimo. Mladih umetnika ima i uvek su dobrodošli. Trudimo se koliko možemo da im damo „vetar u leđa”. Sa druge strane i Grad treba nešto da uradi kako bi ostali, jer smo sredina iz koje se odlazi – ističe Stefanović.
Sa druge strane, smatra da je značajno to što je Zrenjanin 2022. postao jedan od tek nekoliko gradova u Vojvodini koji uplaćuju doprinose za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje stvaraocima u statusu slobodnih umetnika. Kako kaže, u našem gradu je jako malo autora u takvom položaju.
– To što se i Zrenjanin uključio je pozitivna stvar. Napomenuo bih samo da ovaj status nije trajan i važi sve dok umetnik ne nađe posao. Lokalna samouprava je dužna da im u tom periodu isplaćuje trećinu minimalnog doprinosa – navodi naš sagovornik.
Za kraj razgovora dotakao se stanja u kulturi i sadržaja koje ustanove nude.
– Neke stvari se menjaju, dok sa druge strane, iz šire perspektive, sve ostaje isto. Interesovanje javnosti za kulturne sadržaje je sve manje, iako je ponuda odlična i institucije imaju dobre programe. Stalno se na događajima pojavljuju isti ljudi, a oni drugi kukaju da nemaju gde da odu. To je do našeg mentaliteta na koji su poprilično uticale i društvene mreže – konstatuje dr Rastko Stefanović.
