Formula naše konsolidacije i, posledično, uspeha u budućnosti je negovanje građanskih i nacionalnih vrednosti. Ovo nam je predočio redovni profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) dr Siniša Atlagić (1976). Sa njim smo razgovarali protekle nedelje, nakon povrtaka iz Moskve, gde takođe predaje. Uspešni Zrenjaninac za političku kulturu zainteresovao se tokom devedesetih, dok je pohađao ovdašnju gimnaziju. Potom je na matičnom fakultetu diplomirao na odseku za komunikologiju i novinarstvo. Zatim magistrirao i doktorirao. Polje naučnog interesovanja mu je politička propaganda, koju predaje pored predmeta političko i interkulturalno komuniciranje. Na predlog nekadašnjeg dekana FPN predvodi Centar za ruske studije. Pre godinu dana imenovan je za upravitelja Fondacije „Slobodan Jovanović”. Takođe je i potpredsednik Novog DSS.
Razlikuju li se srpski i ruski studenti, da li prate iste predmete?
– Predavao sam osam godina na Belgorodskom državnom univerzitetu, zatim na Diplomatskoj akademiji Ruske Federacije. Sada sarađujem sa Državnim univerzitetom na Uralu. Slični su predmeti. Svi se tiču političkog komuniciranja i političke persuazije, odnosno političkog nagovaranja i propagande. Ne mogu da kažem da postoji velika razlika među studenatima. Naša žurnalistika ima dobru osnovnu bazu. Ipak, kod nas je znanje podeljeno na manje celine zbog Bolonje, a u Rusiji je sveobuhvatnije. Srpski studenti, pa i ruski, kvalitetnije verbalizuju znanje, a slabiji su u pisanju tekstova u odnosu na strane. To sam uvideo na jednom kursu, koji sam držao međunarodnim diplomcima u nemačkom Konstancu.
Šta ste još primetili kod mladih naraštaja?
– Iako mi često pričamo o tome da smo izgubili sistem vrednosti, da je sve pomereno, ne mogu da budem nezadovoljan generacijom naših studenata na državnom univerzitetu. Svedočimo mladim ljudima koji imaju društvenu motivaciju, koji su u moru onoga što nam se dešava zainteresovani. Vidim kod njih i građanske i nacionalne vrednosti. Navešću primer. Čak 90 odsto njih koristi ćirilicu na pismenim testovima. To mi je, kao zagovorniku našeg pisma, važno. Iako predajem i pišem na ruskom i engleskom, podvlačim da većina znanja koje sam stekao, socijalizacija koju sam imao i koju ne bih menjao ni za šta na svetu, došla je kroz srpski jezik.
Na Vašem fakultetu deluje Centar za ruske studije, sa kojom svrhom?
– Inicijativa je nastala u okvirima ideje dekana da se dodatno doprinese istraživanju regionalnih studija. Sve je zaživelo 2018. U tom trenutku bio sam jedan od retkih, a i sada je tako, koji se bavi istraživanjem Rusije, njihove kulture i nauke. Centar se ne bavi promocijom već proučavanjem. Citiraću bugarskog cara Borisa: „Rusija može biti bilo šta, ali nikad neće biti ništa”.
Specijalizovali ste se za političku propagandu. Kada je ona postala važna?
– Bitna je od kada je sveta i veka. I Aleksandar Makedonski se bavio propagandom, ali to prosto nije nazivano tim imenom. Propaganda je ponela negativni epitet početkom 20. veka, kada je označena kao nešto loše, iako to nije. To je prosto tehnička stvar. Termin propagare prvi put je upotrebljen u okviru aktivnosti Katoličke crkve. Meni je ova oblast postala bitna jer se malo stručnjaka njom bavilo. U to vreme samo profesor Zoran Slavujević. Njena suština je u ubeđivanju ljudi. I tu vrednosnu orijentaciju, koja je u vezi sa političkom aktivnošću, ja sam gledao da povežem u svom angažmanu.
I tako ste pomirili profesuru i politički angažman?
– Sve je zasnovano na istim vrednostima, građanskim i nacionalnim. To je centralna tačka. Možete biti naklonjeni nekoj ideologiji ili ne, ali morate ostaviti prostor za druge poglede na svet. Čini mi se da je to naš najveći problem u društvu. I otuda netolerancija.
Kako je došlo do obnove rada Fondacije „Slobodan Jovanović”?
– Novi DSS je u nekom trenutku postao vanparlamentarna stranka. Kad se konsolidovao i vratio u politički život i Parlament, u punom kapacitetu, rešili smo da obnovimo rad. Mislimo da Fondacija treba da baštini ono oko čega naša stranka formira svoju politiku. A to je negovanje srpske političke tradicije. To je u stvari jedan dobar spoj nacionalnog i građanskog. Za početak je pokrenut nov medijski sadržaj, podkast, čijim smo praćenjem zadovoljni. Pripremamo tribine, tu je izdavaštvo, a planirane su i stipendije za najbolje studente.
Zrenjanin je Vaša baza. Koliko Vam grad znači?
– Zrenjanac sam od srednje škole i nikad ne prođem kroz Gimnazijsku ulicu, a da se ne setim svog školovanja, profesora i dragih uspomena. Pogled ka toj zgradi meni mnogo znači. I danas se sećam nastave i predavanja kod profesora Kuljića, Slavice Jovanović i razredne Marte Tot. Pamtim tu dobru mešavinu rada, discipline i slobode. Danas, kad gledam sa svojih 50 godina na ovaj period, ništa mi ne manjka. Taj duh vremena živi još u meni i sećam ga se. Neopisivo mi je drago što sam jedan deo svog formativnog perioda proveo baš tu. Takođe, zrenjaninska arhitektura odrednica mi je za ono što smatram gradom po meri. Nosim je sa sobom gde god putujem. Žao mi je, samo, što Zrenjanin ne raste onako kako bih hteo.
