Roditelji su želeli da dođe do inženjerske diplome, ali se deda Rada nadao da će njegov unuk nastaviti paorsku tradiciju porodice Cvetkov. Od malih nogu unuku Draganu je prenosio veliku ljubav prema banatskoj crnici i „paorskom hlebu sa sedam kora”. Dedina želja je ispunjena. Danas je Dragan Cvtkov (47) uzoran poljoprivrednik.
– Bio sam student Više mašinske škole i malo je nedostajalo da diplomiram, ali je preovladao paorski gen. Još kao dečak od petnaestak godina sa dedom sam išao na njivu, vozio traktor i pomagao mu u svim poslovima. Završio sam srednju poljoprivrednu školu, te sam se dobro pripremio za ono što me je čekalo – rekao nam Dragan Cvetkov.
Ovih dana počeo je žetvu suncokreta na svom imanju. Ističe da je izuzetno slab prinos i da se kreće od jedne do dve tone po jutru. Naglašava da je ovo četvrta godina uzastopno u kojoj je rod suncokreta nezadovoljavajući, dok kukuruza na većini površina neće ni biti. Podseća da su za to krive klimatske promene koje negativno utiču na sve biljne kulture.
– Ulažem mnogo u primenu svih agrotehničkih mera. Počeo sam i sa redukovanom obradom zemljišta od podrivanja do gruberisanja. Poslednjih sedam godina izbegavam klasično oranje. No, sve to ne pomaže u uslovima kada u najvažnijim periodima za razvoj biljaka kiše nema i po 40 dana. Ove godine nešto bolje sam prošao sa pšenicom čiji je rod bio u proseku oko osam tona! Cene su poseban problem, značajno doprinose nestabilnosti – objasnio je Cvetkov.
Po njegovom mišljenju, našoj državi nedostaje dugoročna strategija u poljoprivrednoj proizvodnji. Smatra da je zbog toga sve manje mladih ljudi koji odlučuju da se bave agrarom.
Ipak, naglašava da država poslednjih godina daje subvencije po hektaru, kao i one za seme i gorivo, te da bi bez toga mnogi teško opstali.
– Potpuno je jasno da danas onaj ko nije opremljen sopstvenom mehanizacijom i ne obrađuje najmanje 100 jutara zemlje u svom vlasništvu, ne može uspešno da posluje. Zato se sve više gazdinstava gasi i nestaje – kaže Cvetkov.
On je u kupovinu savremene mehanizacije krenuo pre petnaestak godina. U mašinskom parku ima sve – od traktora, kombajna, do sejalica i prikolica. Naš domaćin ističe da je to osnova za efikasan rad. Mašine iznajmljuje i drugim ratarima, što doprinosi ukupnoj isplativosti.
Draganov deda je imao tadašnji maksimum zemlje (dvadesetak lanaca), a naš sagovornik je imanje višestruko uvećao. Njegovo gazdinstvo stabilno posluje, nema značajnijih zaduživanja.
– Cena obradive zemlje je sada visoka. Kreće se od sedam do osam hiljada evra po jutru. Tvrdim da je sve manje izvornih poljoprivrednika koji mogu po toj ceni da kupe oranice na večito. Arenda je od 250 ili 300 evra po hektaru. Sa sadašnjim prinosima i cenama imamo čist gubitak, te sve računice padaju u vodu. Opredelio sam se za tzv suvo ratastvo – pšenica, kukuruz, suncokret, i tako ću nastaviti.
Najvažnije je sačuvati stečeno i održati ga. Danas pristojno živim, nijednog trenutka nisam se pokajao što sam odabrao da se bavim poljoprivredom – dodao je Dragan Cvetkov.
Tekst i foto: Nikola Božović
Ponosan na zadrugu
Gazdinstvo Dragana Cvetkova je jedno od 60 koje je učlanjeno u ZZ „Zrenjanin”, a on je na čelu Upravog odbora ove najstarije zrenjaninske poljoprivredne asocijacije. Kao posebno značajno ističe da je pre dve godine Zadruga izgradila sopstveni smeštajni prostor za žitarice.
Farmerska kuća
Ono što smo pre dve ili tri decenije viđali u Nemačkoj ili Austriji, sada imamo i u našem gradu. Naime, Dragan Cvetkov je na Mihajlovačkom putu, neposredno uz same njive, izgradio savremenu farmersku kuću nalik onima u Evropi. Uz stambeni deo, tu su hangari za mehanizaciju, manje skladište za žitarice i letnjikovac. Sve je u zelenilu i cveću sa kompletnom infrastrukturom.
