Temom iz filma „Šampioni iz 1956.”, u klavirskoj izvedbi Nenada Stojačića, otvoren je novi izložbeni prostor u Perlezu – kulturna stanica Mlin. Numera iz ostvarenja Zorana Slavića („Didžital stajl”, 2016) odabrana je s nadom da će ovdašnja mala sredina ponovo moći da se istakne, kao onomad kada su košarkaši Proletera postali prvaci Jugoslavije, poručio je arhitekta Zoran Stojačić iz „Baštinara”. Ideja ovog društva bila je da stari mlin u centru Perleza dobije novi život.
Tako je u petak, 9. juna, ovo zdanje otvorilo svoja vrata za mnogobrojne zvanice iz sela, ali i Zrenjanina, Beograda, Novog Sada. Među njima su bili: donedavni predsednik SANU dr Vladimir Kostić, novinar i muzičar Ljubomir Živkov, književne kritičarke, Perležanke dr Natalija Ludoški i dr Dragana V. Todoreskov, aktuelni svetski šampion u basketu Strahinja Stojačić, zatim političari Goran Knežević i Goran Kaurić.
Svi su radoznalo razgledali unutrašnjost mlina iz 1894. godine, koja je proteklih nedelja uređivana za svečanost. Pogon već godinama nije u upotrebi, ali miris „na staro” vraća u vreme kada su se ovde mleli pšenica, kukuruz i raž. Tome svedoči i pet valjnih stolica mlina, koje su rešenjem beogradskog Muzeja nauke i tehnike početkom godine utvrđene za kulturno dobro.
– Ponosimo se ovim zdanjem iz starog jezgra Perleza, koje je pred proglašenjem za kulturno dobro, kao i ikonostastom Uroša Predića u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice – poručuje Zoran Stojačić, rođeni Perležanin.
Namera „Baštinara”, objašnjava, jeste da u prvoj prostoriji mlina zaživi prostor za izložbe i koncerte, a da u drugoj bude stalna postavka sa obližnjeg arheološkog nalazišta Batka. Ta će soba biti posvećena pokojnom dr Predragu Medoviću, koji je godinama radio na ispitivanjima ovog lokaliteta, predočava Stojačić.
Važan deo Kulturne stanice Mlin jeste i klavir preminule kompozitorke Isidore Žebeljan – poklon njene porodice – za kojim je stvarala tokom boravaka kod roditelja u Perlezu.
Tako su te večeri stari mlin ispunili zvuci Isidorinog Šarganskog bolera, komponovanog za predstavu „Čudo u Šarganu”, u izvedbi Nenada Stojačića. Bila je to umetničina najomiljenija kompozicija koju je rado svirala, poručio je pijanista.
Preuređenjem mlina Perlez je dobio mesto za koncerte, književne večeri, tribine, istakao je Isidorin otac, književnik Petar Žebeljan. Izvinio se gostima, kao „domicilni Perležanin”, zbog opakosti komaraca, poručivši da ovo selo u čvorištu Vojvodine zaslužuje pažnju zbog svojih znamenitih meštana – pisaca, slikara, muzičara…
Sada je najvažnije da mlin počne da živi svojim aktivnostima, budući da je administrativni posao oko zaštite starih mašina završen, poručuje mr Rifat Kulenović. On je kao rukovodilac Muzeja nauke i tehnike deceniju i po istraživao valjne stolice. Istakao je da je reč o autentičnom i vrednom industrijskom nasleđu, pogotovo kad se uzme u obzir da je u Vojvodini preostalo malo mašinskih mlinova, posebno onih sa očuvanim spravama.
– Još jedna perleska priča u vezi sa istorijatom nauke, tehnike i tehnologije jeste da iz ovog mesta potiče konstruktor filmskih kamera „Panavižn panafleks” Albert Majer, koji je za svoja dostignuća dobio četiri Oskara – navodi mr Kulenović.
Koktel i svirka koji su usledili pokazali su da je ovo zdanje sa prelepim dvorišnim pogledom odlično i za zabavne sadržaje. Toga nedostaje Perlezu, poručuju mlađi meštani.
M. Maričić
SPRAVE S POČETKA 20. VEKA
– Pet mašina nemačkih proizvođača spadaju u najkvalitetnije. Predstavljale su važan deo procesa proizvodnje. Iako mlin već nekoliko decenija nije u funkciji, valjne stolice se nalaze u dobrom stanju – navodi se na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Ističu da su mašine postavljene u rad u drugoj ili trećoj deceniji 20 veka. Tokom 1936. godine mlin je bio registrovan kao „Reform mlin G .V. Hausl Perlez”. Nakon nacionalizacije sprovedene posle Drugog svetskog rata, postao je deo „Žitoprodukta” koji je u stečaju od 2016. godine.
