Neko je na društvene mreže pustio jezičku šalu: srpski jezik ima sedam padeža, a u Banatu se koristi i osmi. To je „dudativ”: radidu, jededu, pijedu, spavadu…
Šala je pokupila dosta lajkova, verujem i dobrostivog smeha, ali mi se čini da svi koji su lajkovali, zapravo i ne slute koliko ove dve rečenice o „dudativu” odražavaju zapuštenost srpskog jezika. Ne toliko zbog onih koji „dudaju”, već mnogo više zbog šaljivdžije koji je „smislio” taj osmi padež „dudativ”. Koji uopšte nije smešan, nego žalostan. Jer uopšte i nije padež.
Autor citiranog vica očigledno je pomešao deklinaciju i konjugaciju. Izvinjavam se onima koji nisu zaboravili gradivo iz osnovne škole, ali ipak da podsetim: u srpskom jeziku razlikujemo više vrsta reči (deset), među kojima su imenice i glagoli. Imenice se menjaju po padežima (zaista ih ima sedam), a glagoli podležu konjugaciji, to je promena po licima, vremenu, načinu. Dakle, padeži su za imenice (ko, šta: padež; od koga, čega: padeža; kome, čemu: padežu…). A konjugacija je za glagole (po licima: ja radim, ti radiš, oni rade – u Banatu radidu, što je neispravno).
I eto, taj što se našalio sa „dudativom”, dobro je uočio da je to pogrešno – ali je ovde sve ispalo pogrešno, pošto dudanje uopšte ne spada u padežnu paradigmu, nego u konjugaciju glagola.
Odmah sam se setila onog drugog vica. Tražio profesor od studenta da analizira stihove iz „Svetlih grobova” (J. J. Zmaj). Nezadovoljan odgovorom, obori ga. Posle ispita, student u parku zastao ispred biste Branka Radičevića: – E, moj Vuče, ja zbog tebe i tvog „Gorskog vijenca” padoh danas na ispitu…
Doduše, to je vic iz prošlog veka, prepričavao se dok sam ja studirala. Posle je došla ona ljutita opaska učenika učiteljici: „Sve si pobrkala – Vuk nije Karadžić, nego Drašković, a Radovan je Karadžić”. Još kasnije kružila je đačka ispravka da nije Marija Kiri, nego Maraja Keri.
I tako, mic po mic… Uostalom, već sam doživela da mi, sasvim ozbiljno, zamere što toliko cepidlačim oko toga šta se piše zajedno, a šta odvojeno, jer će narod svakako razumeti tekst. A ta zakeranja zajedno-odvojeno i slično, izmišljam ja i takvi kao ja – samo da bismo imali posla i platu…
