Građani šestu nedelju protestuju, tražeći da nadležni odmah predoče šta nameravaju da urade po pitanju rešavanja problema pijaće vode, kao i da u ovo uključe struku i javnost. Svoje stavove ovoga puta predočili su ispred gradske kuće.
O problemu vode govori i gradonačelnik Simo Salapura. Poručuje da će Vlada Srbije pomoći Zrenjaninu, kao i da ima nekoliko zainteresovanih strana za preuzimanje fabrike vode, ali da o tome za sada nema detaljnih informacija.
Jedini akter koji se za sada ne oglašava jeste kreditor postrojenja za preradu vode – „Erste banka”, ignorišući pitanja lista „Zrenjanin”.
UGOVOR RASKINUT KRIVICOM INVESTITORA
Gradonačelnik se sastao protekle nedelje sa članovima Nadzornog odbora „Vodovoda”, navodi se u saopštenju kabineta prvog čoveka Zrenjanina. Vladimir Sekulić, predsednik Nadzornog odbora ovog preduzeća, predočio je tom prilikom da je ugovor sa fabrikom vode raskinut, jer investitor nije ispunio preuzete obaveze – da prečisti vodu i obezbedi je u dovoljnim količinama za snabdevanje. Sekulić je, takođe, istakao da Grad i „Vodovod” neće trpeti nikakve finansijske posledice, jer je ugovor raskinut krivicom investitora.
Gradonačelnik je poručio da je dobro što je došlo do raskida ugovora zato što to Gradu omogućava da se pokrene sa mrtve tačke i traži novo rešenje.
– O značaju pitanja pijaće vode za Zrenjanin dovoljno govori činjenica da će direktno Vlada Srbije učestvovati u rešavanju ovog pitanja – kazao je Salapura.
Takođe je saopšteno da će prioritet Grada biti unapređenje vodosnabdevanja i razvoj vodovodne mreže.
Sa druge strane, na protestu zbog vode održanom u subotu, aktivista Mišo Živanov postavio je pitanje ko će obeštetiti Grad za milione uložene u projekat fabrike vode za koji je rečeno da je dobro što je sada raskinut. Konstatovao je i da se gradonačelnik nije odazvao njihovom pozivu da dođe na skup, osvrnuvši se na izjavu da Grad Zrenjanin neće trpeti posledice usled raskidanja ugovora o vodosnabdevanju.
– Treba da trpite posledice, jer smo samo mi dosad trpeli. Želimo da znamo ko je odgovoran. Da li je normalno da u 21. veku jedan grad u Evropi troši dnevno 20.000 evra na pijaću vodu, da ne možemo da pijemo vodu iz česme koju plaćamo, a da stoje cisterne kod privatnika sa pijaćom vodom? Zašto smo u svojoj zemlji građani drugog reda – pitao je Živanov.
Zatražio je da se javnost i struka uključe u rešavanje problema vodosnabdevanja grada, ali i sela, napomenuvši da su javno-privatna partnerstva okrilje za korupciju.
PITANJA BEZ ODGOVORA
Za to vreme u Privrednom sudu je pokrenut prethodni stečajni postupak nad „Fabrikom vode” d.o.o, na osnovu predloga „Erste banke” podnetog 10. septembra. Ročište na kojem će se razmatrati razlozi za stečaj održava se 11. oktobra. Ova Banka do danas nije poslala nikakav odgovor našem listu na pitanja upućena 27. avgusta. Zanimalo nas je, najpre, kojim je još lokalnim samoupravama i javnim preduzećima u Srbiji i Evropi „Erste banka” finansirala infrastrukturne i projekte od javnog značaja, poput zrenjaninske fabrike vode. Zatim, ukoliko su imali još ovakvih ili sličnih kreditnih plasmana, sa koliko procenata uobičajeno Banka učestvuje u odnosu na ukupnu vrednost ulaganja. Takođe je postavljeno pitanje da li je bilo još slučajeva u segmentu rada sa lokalnim samoupravama i finansiranjem projekata od javnog značaja u Srbiji u kojima Banka nije mogla da naplati svoja potraživanja po osnovu plasiranih kredita. Smatrali smo da bi javnost trebalo da zna i kakva je propisana interna procedura „Erste banke” u oblasti kreditiranja javnih infrastrukturnih projekata, kao i u domenu rada sa lokalnim samoupravama. Banci je postavljeno pitanje i koje je sve kredite odobrila „Fabrici vode” d.o.o i ko su bili članovi, a ko predsednik kreditnog odbora.
– Da li je u trenutku odobravanja kredita, odnosno uspostavljanja zaloge na opremi, ona bila instalirana u fabrici vode, u Zrenjaninu? Ukoliko nije, gde se oprema nalazila u momentu kada je kredit odobren? Ko je bio ovlašćen da proceni vrednost opreme nad kojom je „Erste banka” uspostavila zalogu? Koja metodologija za procenu vrednosti opreme je primenjena (imajući u vidu specifičnost te opreme)? Koliko je iznosio odnos vrednosti opreme pod zalogom i odobrenog kredita „Fabrici vode” – takođe su bila pitanja upućena „Erste banci”.
„U MINUSU” VIŠE OD 30 MILIONA
Računi „Fabrike vode” d.o.o. u blokadi su od 2. juna 2021. godine, pri čemu je iznos blokade proteklih nedelja porastao i sada iznosi blizu 33 i po miliona dinara (33.395.137), pokazuje evidencija Narodne banke Srbije. Osnov za to je prinudna naplata.
Prethodna blokada trajala je 15 dana – od 22. marta do 6. aprila.
