Prošao je veliki hrišćanski praznik, dani kada smo bili tu jedni za druge, i kada smo mislili na one koji imaju manje od nas. Dani koji su doneli radost i učinili da mislimo na ono što je lepo, ali i na ono što je život sam, satkan od svakodnevice u kojoj se snalazimo kako znamo i umemo.
Bili su dani kada je pandemija pokušala da nas odvoji jedne od drugih, ali – sada je tu zagrljaj. Ali, i nove brige. Država nam je pomagala, tj. uplaćivala novac kako bismo te teške dane prebrodili i to je bilo nekako i normalno i dobro nam je došlo. Ali, onda su nas spopala razna poskupljenja, od pijace do marketa, čak nam i čuvene akcije malo znače. Zamrznute su bile cene nekih osnovnih životnih namirnica, Vlada je sad to produžila za dva meseca. Ali, već je sve užasno poskupelo, a ekonomisti tvrde da će poskupljenja još biti…
Hoće li proizvođači i država imati na umu da je na potrošače već nasrnuo stampedo visokih cena, recimo goriva, a cenovni udar nas tek čeka iz dana u dan. I šta ćemo sad? Proleće donosi na pijačne tezge voće i povrće koje treba kupovati jer je zdravo, a narod mora biti zdrav jer ko će onda puniti državnu kasu. Da ostavimo po strani onaj čuveni internet hit „Domaće jagode iz Grčke” – jer, ko zna, možda će ove stvarno domaće biti skuplje… I tako, novce koje smo dobili, dobili smo, sada ih vraćamo na drugi način, pa se tako cela ova naš svakodnevica vrti u krug…
Ali, proslavili smo neradno praznik rada. Prvi maj. I sada, a i ranije, poznat kao praznik kada se u dvorištima i na izletištima raspaljuje roštilj. Kao što je 29. novembar bio dan za pražnjenje obora, tj. čuveni svinjokolj. Za protekli praznik se roštiljalo, verovatno se peklo meso od svinjskog buta koji ima zaštićenu cenu. A šta će biti u novembru…
