Svadbeni običaji, stari zanati i bogata gastronomska ponuda
Vojvodina sa Banatom, Bačkom i Sremom objedinjuje prostor na kojem žive brojni narodi. Lepota različitosti, tolerancije i suživota ogleda se kroz mnoštvo običaja, bogatu kulturu i tradiciju. Kada govorimo o multikulturizmu ne smemo zaboraviti ni gastronomsku ponudu koja je jedinstvena.
U atrijumu Narodnog muzeja nedavno je, drugi put, održana manifestacija „Banatski dani teku”. Predstavljeno je nematerijalno kulturno nasleđe. Učesnici programa bili su većinski narodi koji naseljavaju Banat: Srbi, Rumuni, Slovaci i Mađari. Prvog dana prikazani su svadbeni običaji, drugog trukerski zanat, dok je poslednji bio posvećen hrani, tj. pecivima izrađenim od testa „ukiselo”.
– Značaj festivala se ogleda, pre svega, u širenju svesti o specifičnosti kultura koje opstaju u Banatu, i njihovom uticaju na interkulturni dijalog. Vrlo su važni i njihovi nosioci, narodi koji još uvek čuvaju znanje o jedinstvenosti sopstvenog entiteta – ispričala je etnološkinja mr Rajka Grubić, muzejska savetnica i autorka projekta.
SVADBENI OBIČAJI
Prema rečima mr Grubić, najvažniji momenti u životu svakog čoveka, pa i cele seoske zajednice su rođenje, svadba i smrt. Kod svih naroda ti trenuci su uvek ispunjeni mnogim magijskim radnjama.
– Venčanje zauzima najznačajnije mesto u običajima životnog ciklusa. Samu svadbu čine najsloženiji obredi tradicionalne kulture. Predstavlja splet obredno-magijskih rituala prožetih folklorom. Njihov redosled je strogo utvrđen, kao i način ponašanja učesnika. Izreke su ustaljene, praćene pesmama i gozbom. Mnogi od njih se izvode kako bi se mladencima obezbedio srećan život, a pre svega zaštita od zlih sila. Jedan od najčešćih, zadržao se i danas. Po opštem narodnom verovanju, upravo u momentu napuštanja svoje kuće i ulaska u mladoženjinu, mlada je najviše ranjiva i podložna zlim uticajima. Zato je muž prenosi preko praga – ispričala je naša sagovornica.
Učesnici u ovom delu bili su: Kulturno-umetnička društva „Petefi Šandor” (Mužlja), „Jednota” (Gložan), „Uroš Predić” (Orlovat) i Udruženje za umetnost i kulturu Rumuna „Vikentije Petrović Bokaluc” (Torak).
TRUKERSKI ZANAT
Sa druge strane, vez predstavlja jedan od najznačajnijih segmenata narodne umetnosti. Nastajao je uporedo sa tkanjem. Razvijao se, dodaje etnološkinja, od monograma, preko stilizovanih i svedenih geometrijskih i biljnih formi. Krajem 19. i prvih decenija 20. veka, pod uticajem visokih umetničkih stilova, dostiže vrhunac, kako u tehnikama tako i u ornamentici.
– U tom periodu se pojavljuju i trukeri – zanatlije koje su proizvodile mustre za vez. Izrađivali su ih od drvenih kalupa, sa oblikovanim šarama od bakarnih traka. Nakon toga, mustra, u koju je utiskivana plava boja, prenosila se na papir – šablon, a sa njega na platno. Ovaj proizvod je najpre bio dostupan samo najbogatijem sloju stanovništva. Vremenom, jednom otrukovane i izvezene mustre dalje su se precrtavale (slobodnom rukom, pomoću aluminijumske kašike koja se utrljavala u mast, ili pomoću indiga). Na taj način širile su se i među siromašnijim slojevima – ispričala je mr Grubić.
Danas se, dodala je muzejska savetnica, retko može sresti osoba vična trukovanju. Promovisanjem ovog zanata i samog veza kao izuzetno važnog segmenta narodnog stvaralaštva želelo se ukazati na mogućnosti koje bi te kulturne potencijale očuvali i preneli u savremene modne tokove. Trukerke su bile: Roža Horvat (Mužlja), Violeta Fijat (Ečka) i Ilonka Petrović (Zrenjanin).
TESTA „U KISELO”
Pored osnovne namirnice – hleba, od testa „ukiselo” pravljeni su i kultni, tj. obredni kolači i peciva. Njihova svrha je bila, pre svega, da obezbede plodnost i uspeh u poslu, snagu i zdravlje ukućana, blagostanje i napredak, dobar rod… Pravljeni su od najboljeg i najbeljeg brašna i ukrašavani na određene načine u zavisnosti od prilike za koju su spremani.
– Najprepoznatljiviji su božićni i slavski kolač. Na Božić su se mesili oni koji su simbolizovali Sunce, Mesec, gumno sa plastovima sena, kvočku sa pilićima. Među obredne hlebove spada i uskršnji, sa belim jajetom na sredini. „Poskurice” su namenjivane za zadušnice, a „postupaonica” kada dete načini prve korake. „Pletenica” ili „vitica” je nošena nevesti na dar u prvoj godini braka – objasnila je Rajka Grubić.
Srpske, slovačke, rumunske i mađarske običaje i gastronomsku ponudu predstavile su: Asocijacija žena Srbije – Mesni odbor Orlovat, Udruženje žena „Vredne ruke” (Botoš), UŽ „Oko” (Hajdučica) „Ruža” (Aradac), UŽ „Bakice” (Uzdin), Ženski odbor rumunske pravoslavne crkve Sv. Dimitrije (Sutjeska), UŽ „Bulka” (Debeljača), UŽ „Remus” i Klub žena „Mužlja”.
Siniša Onjin, direktor Narodnog muzeja, zahvalio se svim učesnicima koji su uložili vreme, trud i znanje kako bi se tradicija Banata prikazala na najbolji način.
– Ove festivalske dane posvećujemo svim generacijama koje su doprinele očuvanju i prenošenju ovog nematerijalnog kulturnog nasleđa, a Muzej, kao domaćin, igra ključnu ulogu. Vaša predanost je most koji nas povezuje sa prošlim vekovima i ostavlja trag za buduće generacije – poručio je Siniša Onjin.
Trodnevni program su vodile Branka Sikimić, etnološkinja i Bojana Petraš, bibliotekarka
Projekat je podržalo Ministarstvo kulture.
Miroslava Malbaški Foto: volimzrenjanin.com i arhiva Muzeja
