Izgleda da televizijske kuće računaju da ljudi u letnjem periodu imaju pametnijeg i zanimljivijeg posla od gledanja TV programa. Sa ulaskom u juli, programske šeme se redukuju, a čini se kao da se redukuje i borba za gledanost: tv zavisnici prepušteni su reprizama i filmskom materijalu koji je već izanđao od vrćenja. Nastupila je oseka koja će trajati do kraja septembra.
Zamislite Srbiju koja se, živeći u oskudici svake vrste tolike decenije, takoreći već odvikla od društvenog života u sopstvenoj režiji – a onda naprasno ostane i bez pomoći svojih TV prijatelja. To je kao da ostanete bez proteze… Prošlog-pretprošlog leta je bar Vučić bio revnosniji u naporima da političku sliku učini dramatičnijom, pa smo imali utisak da se „situacija intenzivira”, zato je TV dnevnik bio centralna tačka večernjeg iščekivanja. Sad ni to – ni ostavka Haradinaja nije sazvala TV debate: jedna Vučićeva analiza i dosta. Kao da je Makronova poseta iscrpla poslednju zalihu letnje koncentracije televizijskih poslenika, posle čega su svi otišli na godišnje odmore. Ni Sibinjanin Janko im nije bio dovoljna inspiracija, iako su mu, tačno posle 563 godine, dva predsednika lično (Mađarske i Srbije) otkrila spomenik u Zemunu, na mestu njegove velike pobede nad Turcima. Bilo je novinara koji su nas uporno ubeđivali da je Janoš Hunjadi (Sibinjanin Janko) oslobodio Beograd od Turaka – a on je bio branilac Beograda, jer je odbio turske trupe, tako da se Turci ni narednih 65 godina nisu usudili da krenu na beogradsku tvrđavu. Ali, ko mu je kriv što se u takav podvig upustio u letnjoj vansezoni (glavna bitka odigrala se 21. i 22. jula 1456. godine), kad je sav normalan svet na godišnjem odmoru.
„Ovaj program nije za mlađe od 12 godina”. Dobro – nismo mlađi od 12, a možda ni film koji sledi nismo skorije gledali… Zaista, nismo. Zato što ne prelazi nivo šklj produkcije. Provrti još malo te kanale…
