Sve manji broj lovaca i inolovaca turista u Srednjobanatskom okrugu pokazuje da je lovni turizam u nezavidnom položaju. Problemi sa kojima se suočavaju lovci i lovačke organizacije su veliki, a o potrebnim promenama i rešenjima o poboljšanju ovog turizma, razgovaramo sa Goranom Kaurićem, predsednikom Lovačkog udruženja „Diana” u Lukinom Selu, koje gazduje Ritskim lovištem. Na ovoj funkciji je deset godina, a lov je u njegovoj porodici tradicija. Kakva je situacija bila ranije? Koliko brinemo o lovnom turizmu?
– Početkom 90-ih godina prošlog veka sankcijama i ratovima je drastično opao broj lovaca turista koji dolaze u našu zemlju, što se donekle poboljšalo dvehiljaditih godina. Nekada je u Vojvodini boravilo više od 10.000 inolovaca turista, na godišnjem nivou, koji su ostavljali više od 12 miliona tadašnjih maraka. Sada je ta situacija drastično lošija.
Mađarska inkasira oko milijardu evra godišnje od lovnog turizma, Hrvatska nekih 180 miliona, Srbija samo do pet miliona evra, što pokazuje da je lovni turizam u lošoj poziciji. Očigledno se lovnom turizmu, kao privrednoj grani, ne posvećuje dovoljno pažnje.
Grad Zrenjanin je u Jugoslaviji bio dominantan, kada je u pitanju lovni turizam, s obzirom na atraktivnost lovišta koje ima. Imamo veliku tradiciju lovstva, u sklopu dvorca Kaštel nalaze se lovišta koja su se nekad zvala carska. U tom dvorcu je boravio i Franc Ferdinand koji je lovio u tom okruženju i po tome je Bečkerek bio poznat u Austriji, Nemačkoj, Italiji…Zrenjanin ima dugogodišnju ukorenjenost u lovnom turizmu i istoriju, što treba iskoristiti. Šta bi trebalo promeniti, kako bismo povratili dominaciju koju smo imali u SFRJ?
– I pored krize koja je evidentna, povećanjem kvaliteta usluga u lovnom turizmu, organizovanim i osmišljenim nastupom na sajmovima i stručnim radionicama koji promovišu lovni turizam, Grad Zrenjanin bi mogao vrlo brzo da se vrati na vodeću mapu turističkih destinacija u Evropi, pa čak i svetu. To moraju prepoznati i ljudi koji vode grad i da zajedničkim snagama uključimo struku i politički potencijal i da taj vid privredne grane vratimo na mesto koje mu pripada.
S obzirom da imamo kvalitetan kadar i potencijal, možemo da uspemo. Prvo treba povećati broj lovotehničkih objekata u samom lovištu, uraditi kvalitetnu mapu lovišta, i pozicionirati ono što lovišta našeg grada imaju. Trebalo bi oformiti delegaciju koja će otići na lovišta u Mađarsku, slična zrenjaninskim, i sa lovnim radnicima pronaći rešenje i „preuzeti” odgovarajući model i primeniti ga ovde. Ko najviše može da doprinese promenama?
– Turista ima, ali naša promocija nije dobra i ne možemo očekivati od lovačkih društava i organizacija da one sve urade. Od pomoći mogu biti Vlada Republike Srbije, Pokrajinska vlada i lokalna samouprava. Ne možemo čekati jedni na druge, ne postoje nikakve zakonske smetnje koje bi sprečile da Grad Zrenjanin krene u afirmaciju lovnog turizma.
Pored toga što želi da afirmiše slobodne zone i pozicije za privredu, treba da angažuje dobar tim ljudi koji će raditi na ovom potencijalu – lovni turizam, foto safari…Sada imamo male pokušaje određenih agencija što je dobro, ali nedovoljno.
Ne bih isključio ni blizinu Beograda gde ima mnogo lovaca koji su naši domaći turisti, i te kako su dobrodošli jer ostavljaju javne prihode. Poslovni ljudi koji nemaju toliko vremena, a bave se lovom, žele brzo da dođu na određenu destinaciju. Mi tu poziciju imamo, samo treba poboljšati kvalitet svih usluga. Šta donosi lovni turizam?
– Vojvodina pored banjskog turizma, ima najveći potencijal u lovnom turizmu. To ne podrazumeva samo lov, nego razvija i hotelijerstvo, te upošljavamo velik broj ljudi. Stranim lovcima treba obezbediti smeštaj, hranu, prevoz, stručne vodiče, sadržaj koji je van samog lova, a te usluge se naplaćuju. U lov dolazi struktura ljudi visoke platežne moći, čime povećavamo prihode.
LOVCI BRINU O DIVLJAČI – Pre nego što postanete lovac, morate proći rigorozne preglede, postati član lovačkog društva i položiti lovački ispit. Zato mi se ne dopada što neke organizacije vide lovce kao negativne ljude koji ubijaju divljač i nanose ogromnu štetu živom svetu, što nije tačno. Nažalost, brkaju se pojmovi lovaca i lovokradica. Lovci su, pre svega, zaštitnici prirode. To su ljudi koji u zimskom periodu kada divljač teško dolazi do hrane, iznose ogromne količine hrane (zrnevlja, sena), prehranjuju i čuvaju životinje i bave se isključivo selektivnim odstrelom divljači – kaže naš sagovornik.
