Hipoteka na ekonomsku nezavisnost
Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Po svemu sudeći, Srbija će u toku 2024. godine morati još da se zaduži. Potrebno je dodatnih oko 1,7 milijardi evra za pokrivanje planiranog deficita u budžetu, kao i blizu 4,8 milijardi evra za otplatu dela postojećih dugova koji dospevaju. Pri tome, kamatne stope za nove zajmove u evrima su na nivou od oko 7%, što je znatno iznad projektovane stope rasta našeg bruto domaćeg proizvoda (2-3%).
Uprkos tome što je privreda Srbije izuzetno zavisna od inostranih izvora finansiranja, u stručnoj javnosti se nedovoljno pažnje poklanja jednom važnom makroekonomskom računu koji se naziva međunarodna investiciona pozicija (MIP). U pitanju je statistički izveštaj koji naša zemlja kao članica MMF-a redovno (na kvartalnom nivou) izrađuje i objavljuje. U navedenom bilansu sadržani su svi finansijski odnosi sa inostranstvom (svetom), odnosno sva naša potraživanja i obaveze prema drugim zemljama. Pomoću njega se jasno može sagledati i pratiti razlika između onih finansijskih sredstava kojima jedna privreda raspolaže i onih koje duguje drugim državama. U zavisnosti od toga da li je vrednost ovog pokazatelja pozitivna ili negativna, zemlja može biti neto kreditor ili neto dužnik u odnosu na ostatak sveta.
Pomenuti bilans predstavlja dobru polaznu osnovu za procenu finansijskih rizika. Što je ovaj račun u većem minusu, to je rizik od finansijske krize izraženiji. Udeo negativnog salda međunarodne investicione pozicije u BDP-u bi se mogao tretirati kao mera ekonomske zavisnosti/potčinjenosti.
Prema ovom pokazatelju, Srbija bi se mogla svrstati u red država koje su (ekonomski) veoma potčinjene. Prema podacima Narodne banke Srbije, na dan 30. jun 2023. godine potraživanja naše zemlje prema sektoru inostranstva (aktiva) iznosila su 41,7 milijardi evra (od čega se oko polovine odnosi na devizne rezerve), dok su naše ino obaveze dostigle čak 91,3 milijard evra. Tako je međunarodna investiciona pozicija Srbije na kraju prvog polugođa 2023. zabeležila negativan saldo od čak 49,6 milijardi evra (oko 82% BDP-a). Ne umanjuje rizik ni to što se od naših ukupnih obaveza prema inostranstvu 57% odnosi na strane direktne investicije, a „svega” oko 25% na kredite. Kada je neto zaduženost prema inostranstvu ovako velika, onda nema naročitog smisla tešiti se njenom nešto povoljnijom strukturom.
U prilog tvrdnji da se naša zavisnost od inostranstva uvećava brže od ekonomskog napredovanja svedoče i sledeći proračuni. Nominalni BDP Srbije (iskazan u evrima) se tokom perioda 2014-2022. godina povećao ukupno za 70% (sa 35,5 na 60,4 milijardi evra). Istovremeno su naše obaveze prema inostranstvu porasle čak za 88% (sa 48,4 na 91,3 milijardi evra). Realan BDP (korigovan za inflaciju), kojim se iskazuje promena fizičkog obima proizvodnje, je u istom intervalu ukupno povećan za 27,5%. Proizilazi da naš razvojni model daje određene rezultate u pogledu uvećanja BDP-a, ali po cenu rastuće i izražene ekonomske zavisnosti od inostranstva. Kada se iz ovog ugla sagledaju i protumače činjenice, jasno je zbog čega je (ekonomski) suverenitet naše zemlje tako nizak. Trenutni privredni rast obezbeđuje se tako što se budućim generacijama stavlja „hipoteka na ekonomsku samostalnost/nezavisnost”.
