Ovih dana sam imao miran san! Uživao sam u tome sve do serije zemljotresa koji su mi poremetili bioritam. Podrhtavanje tla nam je (do)kazalo koliko smo zapravo ranjivi. Demonstracija Zemljine sile bila je prirodni nastavak korona virusa.
Međutim, tokom košavskih dana, zapamtio sam jedan veoma zanimljiv san. Neposredno pre praskozorja, javio mi se Deda Mraz. Poziva me da poželim nešto za opšte dobro sredine u kojoj živim. Ja zatečen, pomalo sluđen, odgovorim na izazov. Poželeh da Zrenjanin što pre bude povezan auto-putem sa Novim Sadom i Beogradom. Potom spisku ličnih fantazija pridodah završetak obilaznice. Na trećem mestu je bilo privođenje pravdi odgovornih za aferu „fabrika vode“.
Nakon nekoliko dana, usledilo je uređivanje „Zrenjanina“. Pročitah naslov intervjua gradonačelnika za novogodišnji broj: „Dogodine obilaznica, očekuju nas prvi radovi na auto-putu“! Najpre sam pomislio da je u pitanju „skrivena kamera“. Međutim, ubrzo su me koleginice i kolege uverile u istinitost navednog priloga.
Očito je Deda Mraz odlučio da mi ispuni dve želje u rekordnom roku. Pitam se – zašto je zanemario treću?! Da nije i on saradnik u zataškavanju afere „fabrika vode“? Da sam tužilac, i njega bih saslušao na navedene okolnosti… Nema nedodirljivih, zar ne?
