Marko Ćurčin je još u Poljoprivrednoj školi pokazao zavidno znanje iz prirodnih nauka. U drugom razredu je počeo da uočava probleme. Nekoliko godina traga za rešenjima u poljoprivredi, energetici, medicini, raketnom modelarstvu. Javnosti je postao poznat kada je za pronalazak pod nazivom „Laserski eliminator korova” dobio medalju „Nikola Tesla”, kao i odličje Politehničkog fakulteta u Bukureštu 2021. godine. Naredne je usledila još jedna zlatna medalja iz Poljske.
To ga je opredelilo da upiše poljoprivrednu tehniku i informacione sisteme na Univerzitetu u Novom Sadu. Svestrani mladić sada ima dvadesetjednu godinu. U slobodno vreme piše poeziju i izučava genetiku.
Kako je izgledao proces rada na tvom pronalasku?
– Svi zamišljaju da je to rad u nekoj velikoj fabrici. To je zabluda, baš kao i pretpostavka da su arheolozi samo na iskopinama i da je mnogo uzbudljivo. Zapravo mora mnogo da se čita, proučavaju matematičke, fizičke i hemijske formule. Tek kad se sve odradi možemo reći da imamo finalni proizvod. Ideju imamo u glavi, mada je nužno imati okvirnu skicu. Međutim, u praksi se često pokaže da to što pravimo ne mora da bude tako kako je na crtežu. Praksa i teorija su različiti pojmovi. Laserski eliminator korova sam prvi put predstavio 2019. godine. Na tome sam radio dve godine. Čemu je namenjen? Da li inovacije poput tvoje mogu doprineti boljoj i održivijoj poljoprivredi?
– Ovim eliminatorom sam želeo da smanjim zagađenje naše sredine i troškove. Cilj je da se biljka termički obradi, a da se ne zrači. Poljoprivrednicima je problem cena herbicida jer su dosta skupi. Ako padne kiša, usev mora da se prska, a ovo bi koristili jednom ili možda dvaput. Hemikalije kojima se biljke tretiraju su jedan od najvećih uzroka kancera kod ljudi, jer ih konzumiramo direktno ili indirektno. Mojim izumom to može da se izbegne, ali se još uvek ne primenjuje kod nas. Veliki problem je što pri svakom rešenju ima velikih neprijatelja. U ovom slučaju je to proizvodnja herbicida. Kakav je osećaj napraviti nešto prvi i biti za to nagrađen?
– Lep, mada u svetu postoje slične stvari. Kada kažemo inovacija, neko će reći pa to već postoji, ali ono što nas razlikuje jeste moj način rada. Koja je bila najveća prepreka koju si morao da prevaziđeš?
– Prikupljanje dokumentacije. U Srbiji mi je bilo teško da zaštitim svoj izum, pa sam rešenje pronašao u Ruskoj Federaciji zahvaljujući mojim prijateljima koji rade u raznim njihovim institucijama i fondacijama. Uspeo sam da rešim problem i sa zaštitom i sa plasmanom. Na čemu trenutno radiš, da li je na pomolu novi izum?
– Sada se bavim energetskim poljem. Razvijam pogonsko gorivo koje će emitovati najmanje štetnih gasova. Radim na formulaciji dizela. Planiram da mu promenim hemijski sastav, odnosno da ga obogatim. Suština je da imamo bolje sagorevanje unutar automobila i da dobijemo organske materije u vazduhu, kako bi se smanjili zagađenje i potrošnja. Nove ideje se beleže samo na papiru. Budući da imam nekoliko ozbiljnih inovacija, želim prvo njih da realizujem.
Kakva je budućnost energetike u Srbiji?
– Želja mi je da Srbija bude energetski nezavisna od uvoza. Iz tog razloga se trudim da razvijem neki projekat koji bi za pet godina bio upotrebljiv. Radim na raznim sistemima, od proizvodnje električne energije do sintetičkih vrsta goriva za motore sa unutrašnjim sagorevanjem za sva vozila. Kako u rodnom Tomaševcu reaguju na tvoj uspeh?
– Uglavnom pohvalno. Svi su se obradovali i čestitali. To je malo, pitomo banatsko selo. Naš kraj je plodan i ima mnogo inteligentnih ljudi. Nažalost, trendovi su drugačiji, pa će se možda i to promeniti.
Šta bi poručio mladim ljudima, posebno iz manjih sredina, koji sanjaju da postanu naučnici i inovatori?
– Treba da budu uporni i nekad neposlušni, neukrotivi. Ne treba da imaju nikakav osećaj inferiornosti ni prema kome, bilo da su u pitanju vršnjaci ili stariji uticajni ljudi.
Na koji način se baviš prošlošću?
– Istoriju sam zavoleo u osnovnoj školi tako što sam video da nema mnogo logičnosti. Sve čime se bavim se bazira na zdravoj logici. Primetio sam da deca uče mnogo kontradiktorne stvari. Zaključio sam da tu ništa nije crno-belo, već šareno. Od istorije je sve i krenulo. Najviše me zanima naše praslovensko poreklo, jer me sve više zanima genetika. Gde sebe vidiš u budućnosti i kako bi voleo da te ljudi pamte?
– Želeo bih da me pamte kao Srbina koji je dao ili bar pokušao da ostavi nešto svojoj zemlji, pa i celom svetu. Sebe nakon studija vidim kako realizujem svoje projekte. Voleo bih da se posvetim oplemenjivanju sistema obrazovanja, budući da je reč o najvećem faktoru stabilnosti našeg društva.
Iva Isakov
Foto: Privatna arhiva
U PLANU ZBIRKA PESAMA
– Napisao sam mnogo pesama i planiram da objavim zbirku poezije u budućnosti. Najviše me inspirišu Petar Petrović Njegoš, Laza Kostić, Jovan Dučić, Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Zaratustra i Fridrih Niče – navodi naš sagovornik.
