Akademcima dostupno isto što i njihovim kolegama u Novom Sadu
Zrenjaninski osnovnoškolci dobijaju dobru osnovu za dalje školovanje, sa izborom od osam srednjih škola u gradu. Oni koji se odluče da ostanu ovde i nastave studije imaju mogućnost da to urade na dve visokoškolske ustanove. Pored toga, tu su i dva doma, studentski i srednjoškolski, u okviru kojeg je i menza.
PROMOCIJA USTANOVA
Najveći postotak studenata u Vojvodini je u Novom Sadu, koji se smatra centrom visokog obrazovanja. Iza njega je Subotica, dok je u ostalim gradovima taj broj daleko manji (Zrenjanin sa 602 studenta, Sombor sa 376…).
U Srednjobanatskoj oblasti upisano je 1.363 studenta tokom 2020/21, a diplomiralo je 311, navodi se u Službenom listu AP Vojvodine. Zabeležen je snažan trend opadanja broja studenata kroz godine studija, kao i u odnosu na njihovu starost.
Kada je ovogodišnji upis u pitanju, sa Tehničkog fakulteta (TF) „Mihajlo Pupin” navode da su relativno zadovoljni.
– Upisano je više studenata i na osnovnim, kao i na master studijama. U današnje vreme je to veliki uspeh jer mnogi fakulteti beleže pad broja studenata. Na skoro svim smerovima je bolje i budžetska mesta su popunjena. Ipak, nešto je manja zainteresovanost je na softverskom inženjerstvu, ali smo tu preduzeli mnoge aktivnosti kako bi se popravilo stanje. I na doktorskim studijama su popunjena mesta, ali tu nije bitan broj već kvalitet nastave i spremnost ljudi da se bave naukom – rekao je Milan Nikolić, dekan TFZR.
Na Visokoj školi priča je nešto drugačija. Ove godine upis im je bio lošiji u odnosu na prethodnu godinu. Maturanti su najviše bili zainteresovani za Inženjerstvo zaštite na radu, Mašinsko inženjerstvo i Elektrotehniku i računarstvo, dok je Tehnološko inženjerstvo bilo najmanje popularno.
– Prvi put nam je za upis na master studije bilo odobreno ukupno devet mesta na budžetu, što je bitno pošto pojedini studenti nisu u mogućnosti da finansiraju ovu vrstu studija. Ovde je upis bio osetno bolji u odnosu na prošlu godinu, delimično i zbog novoakreditovanog programa Inženjerstva zaštite, koji se realizuje prvi put u ovoj školskoj godini – rekao je Lazo Manojlović, direktor Visoke tehničke škole strukovnih studija.
Opravdanje za slabiji upis pronalazi, pre svega, u nepovoljnim demografskim podacima koji pokazuju da sve manji broj dece završava srednjoškolsko obrazovanje.
– Drugi razlog je i upisna kampanja koju smo počeli tek u maju ove godine. Škola je tek krajem aprila dobila dozvolu za rad, nakon uspešno završene akreditacije svih pet studijskih programa. U cilju nam je da što više promovišemo rad i postanemo vidljivi među srednjoškolcima, u gradu i šire – istakao je Manojlović.
Ustanova beleži svake godine povećano interesovanje i za studentski dom. Pored toga, organizovana ishrana samo dodatno pospešuje privlačnost grada za studente, smatra direktor.
U DOMU VLADA ZAJEDNIŠTVO
U toku 2020/21. školske godine, u Vojvodini je najveći broj studenata boravio u iznajmljenom stanu ili kod roditelja. Domski smeštaj koristilo je 5,3 odsto studenata. Jedna od prednosti koju ima Zrenjanin jeste studentski dom, sa kapacitetom od 208 mesta, u trokrevetnim i četvorokrevetnim sobama.
– Stanari su većinom iz naše države i to iz svih krajeva, a ponekad imamo i stanare iz Republike Srpske. Najveći broj su studenti Tehničkog fakulteta, dok je manji broj njih sa Visoke tehničke škole strukovnih studija. Akademci imaju obezbeđenu ishranu u Domu učenika srednjih škola „Angelina Kojić Gina” koji kapacitetima zadovoljava potrebe za ishranom svih zainteresovanih studenata – rekla je Tanja Dulović, upravnica doma „Mihajlo Predić dr Miša”.
Ustanova će uskoro obeležiti 60 godina postojanja. Do sada je u njoj bio smešteno više od šest hiljada studenta iz cele bivše Jugoslavije, a nekoliko godina u domu su bili smešteni i studenti stranci.
– Kroz godine uslovi su se popravljali, tako da danas studenti imaju dve čitaonice, TV salu, teretanu, kantinu, sportski teren u dvorištu. Sve sobe imaju besplatan internet i priključak – kaže upravnica.
Iako se u sklopu njega ne nalazi menza, jedan od naših sagovornika smatra da to ne predstavlja preveliki problem. On kaže da je Zrenjanin i pored toga univerzitetski grad, jer pruža sve mogućnosti koje su potrebne jednom studentu.
– Dostupno je sve što je i u Novom Sadu. To se možda ne plasira dovoljno u javnost. Studenti se hrane u srednjoškolskoj menzi gde su troškovi prihvatljivi. Iako bi bilo lakše da je menza u sklopu studentskog doma, nama treba desetak minuta hoda, što nije problem. Pored toga, raspored časova je takav da ima dovoljno prostora u pauzama da se ode na ručak – rekao je Dragan Lazić, student informatike.
Iako je svestan određenog broja mana, Dragan kaže da su one zanemarljive u odnosu na prednosti. Pre svega je ključno zajedništvo koje postoji u domu.
– Boravak u takvom okruženju utiče na to da preovladaju bolje stvari. Uvek ima nešto što nekome ne odgovara i to je u redu. – rekao je Lazić.
Kao student u Zrenjaninu istakao je da je zadovoljan dobrim uslovima, te je zbog njih ostao. On smatra da veliki broj IT kompanija prepoznaje Zrenjanin kao grad sutrašnjice. Zbog toga smatra da u gradu uvek postoji mesta za napredak i razvoj.
A. Ilijev Foto: Arhiva lista „Zrenjanin”
NEDOSANJANI SAN
Na pitanje o tome da li bi Zrenjanin mogao jednog dana postati univerzitetsk centar, Manojlović kaže da bi se moglo prvo ugledati na gradove slične veličine.
– To je svakako nedosanjani san svih nas. Na dve visokoškolske ustanove danas radi oko 70 doktora nauka, što je respektabilna baza. Možda bi prvi korak u tom smeru bio formiranje naučno – tehnološkog parka. Gradovi sa sličnom ponudom obrazovanja već imaju ove parkove, kao što je slučaj u Čačku i Kruševcu. U tom smislu bi se moglo ugledati na ove pozitivne primere. Mogućnosti svakako postoje, jer ove dve ustanove imaju višedecenijsko iskustvo u školovanju inženjerskih kadrova.
