U redakciju lista „Zrenjanin”, u sredu tokom zaključivanja najnovijeg broja, stigla je tužna vest: preminula je Branka Jajić, naša draga koleginica, novinarka i urednica. Branka je ceo svoj radni vek posvetila novinarstvu, profesiji koju je beskrajno volela. Kako je često znala da kaže, bio je to svet koji nikada nije napuštala i koji joj je, mnogo puta, osim velike radosti, donosio i nevolje…
U listu „Zrenjanin” je kao novinarka i urednica provela više od pola veka, pisala je o raznim temama, sa mnogo žara i posvećenosti pratila je različite događaje, uvek je bila na pravom mestu u pravo vreme. Sve to je svojim prepoznatljivim stilom i biranim rečima pretakala u tekstove.
Čitaoci su je beskrajno voleli i poštovali. Pamtićemo je po neiscrpnoj energiji i osmehu, lucidnim komentarima, originalnim idejama, talentu za pevanje, glumu, ples… Branka je bila sinonim ne samo za list „Zrenjanin” nego i za novinarstvo naše sredine.
Branka Jajić rođena je u Gračacu, u Hrvatskoj. Osnovnu školu „Vuk Karadžić” završila je u Zrenjaninu i maturirala na prirodno-matematičkom smeru u Drugoj zrenjaninskoj gimnaziji. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Odseku za jugoslovensku i opštu književnost. Pohađala je prve postdiplomske interdisciplinarne studije komunikologije na Sveučilištu u Zagrebu, ali ju je rat sprečio da odbrani magistarsku tezu.
To je učinila na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu sa temom „Ljudi koji su promenili svet – Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Mileva Marić, Anštajn i Milutin Milanković”, gde je započela doktorski rad posvećen korporativnoj društvenoj odgovornosti.
Branka Jajić novinarstvom je počela da se bavi još za vreme studija. Pisala je za „Večernje novosti”, Studio „B”, a potom i za „Zrenjanin”. Sarađivala je sa „Ilustrovanom politikom”, „Večernjim novostima”, Radio „Novostima”, Radio Beogradom, Radio Novim Sadom, „Vojvođanskim magazinom”…
Dobitnica je brojnih nagrada i priznanja od kojih se izdvaja Nagrada Grada Zrenjanina za doprinos kulturi i novinarstvu. Umetnost je bila neodvojivi deo Brankinog života. Sastavni deo njenog bića bile su poezija i proza koje je pisala, čitala i sa posebnom emocijom recitovala. Objavila je 2020. godine prozno
-autobiografsko delo „Podnebesje – sve devojke vrane i svrake, ja tica, lastavica” i 2021. zbirku poezije i proze „Svetlosna izvorišta”. Nije mogla da prođe ni jedna veća gradska manifestacija, a da Zrenjanince i njihove goste sa bine ne pozdravi upravo Branka Jajić.
Centar njenog sveta, kako je uvek govorila, bili su ćerka Jelena, zet Stefan i pokojni suprug Dragan.
Kolektiv lista „Zrenjanin”
NIJE SE LIBILA DA SUMNJA, PITA I TRAŽI ODGOVORE
– Kao glavna i odgovorna urednica Branka Jajić potpisivala je list „Zrenjanin”, od 4. maja 1990, do 5. novembra 1993. godine. Bilo je to vreme razbijanja SFRJ, države u kojoj smo odrasli, puno iskušenja za sve, a naročito za novinare i urednike koji bi da misle svojom glavom, da sumnjaju u odluke partijskog, državnog i opštinskog vrha, da pitaju, da vide stvarnost iz drugog ugla, a ne samo kako im zvaničnici pokazuju. Takva svojstva ljudi koji ih vode kao glavni i odgovorni urednici sve ređe se mogu sresti u domaćim medijima…
Branka Jajić se ponosila naslovnom stranom „Zrenjanina” koju je „pustila” 5. jula 1991. sa fotografijom tenka na udarnom mestu, nadnaslovom: Jugoslovenska stvarnost i – zrenjaninska” i naslovom „KUD VODI OVAJ PUT…”. Kao glavna i odgovorna urednica ona se oduprla nastojanjima gradskih zvaničnika da u našim novinama bude objavljen spisak Zrenjaninaca koji su, kako se tada govorilo, odbili da obuku uniformu i budu rezervisti JNA. Uredništvu lista, koliko se sećam, nuđeno je da pomenuti spisak bude objavljen kao plaćeni oglas. Branka se ni sa tim nije složila. Govorila nam je da nikog nedužnog ne želi da obruka, da je među onima koji su se oglušili o poziv da zaduže uniformu sigurno bilo bolesnih, onih koji su morali da brinu o deci, starim roditeljima… – napisao je nekadašnji urednik i novinar „Zrenjanina” Zoran Dedić.
KOLEGE, PRIJATELjI I SARADNICI OPRAŠTAJU SE OD BRANKE JAJIĆ
Plovi mirno, u dubine svemira
Tužna vest da je u sredu, 8. septembra, preminula Branka Jajić putem društvenih mreža proširila se velikom brzinom. Mnogi sugarđani neprestano su ostavljali komentare, evocirajući uspomene iz druženja sa Brankom.
– Iskreno saučešće porodici. Biće upamćena po vedrom osmehu i spremnosti da svima izađe u susret – napisao je Zoran Sandić.
Reči tuge uputio je i vinogradar Boško Kojčić iz Orlovata.
– Saučešće od porodice Kojčić i vinogradara iz Orlovata koje je volela. Tužni smo jer se prebrzo pridružila svom Draganu.
– Profesionalac sa velikom dušom. Puna topline, saosećanja i razumevanja. Sećanje na nju treba da traje – napisao je Predrag Amidžić.
Branka Jajić je uvek bila rado viđen gost u zrenjaninskom Crvenom krstu, a od nje se dirljivim rečima oprostila Aleksandra Tanasijević.
– Hvala joj za svu podršku koju je pružala Crvenom krstu Zrenjanin prateći aktivnosti, ali počesto i uzimajući učešća u njima! Neka joj duša nađe spokoj – napisala je sekretarka ove ustanove.
Marina S. Grujić iz Gradske narodne biblioteke iznela je planove za budućnost koje su ona i Branka imale.
– Bože, Branka! A mislila sam da ćemo se dogovarati oko novog rukopisa, tvog ili mog… I govorila si… Sad ništa, jednog dana na nekom lepšem mestu – reči su ove sugrađanke.
Posebno emotivan bio je Vasilije Kovačev, modni kreator koji živi i radi u Njujorku. Na svom Fejsbuk profilu evocirao je uspomene na prvu izložbu i susret sa Brankom.
– Branka Jajić me je od samog početka nadahnjivala svojom lucidnošću, stilom, snagom. Bila mi je „vetar u leđa”. Onaj vetar kada nema ni jednog drugog. Bila je sva ona kontrateza onima koji mi nisu bili taj vetar u jednoj provinciji zvanoj Zrenjanin –Petrovgrad–Bečkerek – napisao je Vasilije Kovačev.
Podsetio se svoje poslednje izložbe iz 2018. u Savremenoj galeriji kada mu je Branka, iz bolnice poslala reči podrške. Uz komentar je stavio fotografiju naše novinarke na balkonu gradske kuće.
– Branka Jajić – plovi mirno u dubine svemira – dodao je na kraju Kovačev.
