Inflacija ne popušta!
Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
U Srbiji je međugodišnja stopa inflacije (nivo cena u nekom mesecu u odnosu na isti prethodne godine) u decembru 2024. godine iznosila 4,3%. Istovremeno, u većini država članica EU beleži se znatno niži rast opšteg nivoa cena – u Irskoj (1%), Italiji (1,4%), Luksemburgu (1,6%), Finskoj (1,7%), Francuskoj (1,8%), Litvaniji (1,8%), Sloveniji (2%), Austriji (2,1%), Španiji (2,8%), Nemačkoj (2,8%), Grčkoj (2,9%), Portugaliji (3,1%), Slovačkoj (3,1%), Letoniji (3,4%), Holandiji (3,9%), Estoniji (4,1%). Očekuje se da će decembarska biti veća samo u Belgiji (4,4%) i Hrvatskoj (4,5%).
Uprkos tome što se nalazi u željenim okvirima (3% +/- 1,5 procentni poen) još od maja prošle godine Narodna banka Srbije (NBS) veoma obazrivo i sporo popušta svoj glavni instrument monetarne politike. Iako su od juna zabeležena tri uzastopna smanjenja referentne kamatne stope, bila su minimalna. Utisak je da su ona bila i vrlo oprezna (svaki put za po 0,25 indeksnih poena). Tako je sa junskog nivoa od 6,5% u septembru spuštena na 5,75%, što sa stanovišta delotvornosti, odnosno efekata ne treba smatrati naročito značajnim. Izvršni odbor NBS je i na poslednjoj sednici, održanoj 12. decembra 2024. godine odlučio da je zadrži na istom nivou (5,75%) i tako potvrdio da su inflatorni pritisci i očekivanja i te kako prisutni.
Jedan od mogućih razloga za opiranje inflacije je i činjenica da cene glavnih inputa u procesu proizvodnje beleže natprosečan rast. Naime, u 2024. je u odnosu na 2023. u proseku trebalo platiti više za gas (10,7%), snabdevanje vodom i ostale stambene usluge (10,1%), rentiranje nepokretnosti (9%), daljinsko grejanje (8,9%), električnu energiju (8,2%)… Ne sme se izgubiti iz vida ni činjenica da je tokom prvih deset meseci prošle godine u odnosu na isti interval prethodne došlo do povećanja prosečne zarade za 14,4% (u nominalnom izrazu). Prisutan je i značajan rast minimalne plate – 17,8% u 2024. uz dodatnih 13,65% u 2025. godini.
Rast zarada je jedan od osnovnih generatora inflacije. Kada radnici očekuju nova poskupljenja, onda zahtevaju od poslodavaca veće nadnice kako bi održali nivo životnog standarda. Međutim, medalja ima dve strane – plate su za radnike prihod, a za poslodavce trošak. Pri tome, preduzeća osim neto iznosa (koji se isplaćuju zaposlenima) plaćaju i sve pripadajuće poreze i doprinose. Firme nastoje da uvećane rashode prebace na krajnje kupce, pa reaguju tako što podižu cene proizvoda sa ciljem da sebi obezbede profit. Sve to vodi do novog kruga poskupljenja, odnosno, pokreće se tzv. „inflatorna spirala”.
Koliko god da je povećanje zarada neophodno za održavanje životnog standarda, toliko ono utiče na to da inflacija bude trajnija/upornija. Cenovni pritisci nastaju kako zbog rasta troškova poslovanja preduzeća, tako i zbog veće tražnje na tržištu usled većih nominalnih primanja. Tražnju podstiče i dodatno zaduživanje građana po osnovu gotovinskih (nenamenskih) kredita. Obim ovih zajmova je u toku poslednjih godinu dana porastao za čak 13,8% (neto povećanje od 767 miliona evra). Po svemu sudeći, kamatne stope neće opadati onom brzinom kojom se to očekivalo i predviđalo.
