Miloš Tomić na mesto direktora Uprave carina Republike Srbije došao je u oktobru 2013. Od tada je urađeno mnogo na sprečavanju kako krijumčarenja robe tako i nelegalnih prelazaka granica migranta. – Najvažnije je da je poboljšana naplata dažbina, što se vidi u republičkom budžetu – ističe Tomić.
On kaže da je lane bila još uspešnija poslovna godina i na račun Republike Srbije Uprava carina uplatila je čak 4,4 milijarde evra, što je za nepunih 20 odsto više nego 2016. godine. Prvi čovek Uprave carina navodi da se svake godine pred njih postavljaju novi izazovi. Ove godine očekuje vas još teži zadatak, a to je da naplata carine bude veća za 11 odsto, a PDV-a za 19 odsto?
– Želeći da analiziramo pomake u rezultatima naplate dažbina, napravili smo presek stanja i uporedili rezultate iz 2013. godine s onima iz 2017. Rezultati su iznenađujuće dobri jer se vidi da je naplata 2017. veća za neverovatnih 50 odsto, što praktično znači da se u budžet slilo milijardu i 324 miliona evra više nego u istom periodu 2013. godine.
I ove godine smo nastavili trend izuzetnih rezultata koje postiže Uprava carina u naplati prihoda. Naime, poznato je da velik deo budžeta Republike Srbije, oko 43 odsto, potiče upravo od naplaćenih uvoznih dažbina koje podrazumevaju carinske dažbine i PDV pri uvozu, a taj je procenat ove godine čak i veći. Koliko je Uprava carina doprinela budžetu u 2017?
– Uprava carina je 2017. u budžet uplatila gotovo 4,4 milijarde evra (4.387.215.797 evra), što je za 19,6 odsto više nego prethodne godine, a što istovremeno predstavlja 47,68 odsto učešća u ukupno raspoređenim sredstvima prošle godine u republičkom budžetu.
Upravo to smatram svojim najvećim uspehom, jer carinska služba nekoliko godina zaredom postiže zadivljujuće rezultate u naplati, što nam je primarni cilj. Kada rast od gotovo 20 odsto u odnosu na isti period prethodne godine prevedemo u novac – radi se o gotovo 700 miliona evra više. Zato očekujem da ćemo i ove godine potpuno ispuniti zadatak koji je pred carinsku službu postavljen Zakonom o budžetu za 2017. godinu, tim pre što već sada imamo realizaciju od preko 98 odsto. Ima li nekih promena u trendovima krijumčarenja?
– Pojačanom kontrolom rada carinskih službenika i najsavremenijom tehnikom kojom raspolažemo uspeli smo da znatno podignemo efikasnost u suzbijanju krijumčarenja.
Potpuno smo svesni nastojanja vlade i njenog dugoročnog plana da se udeo sive ekonomije smanji na srednjeevropski prosek od oko 20 odsto. Zato smo i pojačali kontrole kako na prelazima tako i u unutrašnjosti teritorije i nastojimo da u sinergiji sa drugim organima koji se takođe bore protiv nelegalne trgovine dođemo do sistemskog rešenja za tu pojavu.
Da bismo postigli još bolje rezultate, nastavićemo intenzivnu razmenu informacija s pripadnicima BIA, MUP-a, kao i s drugim carinskim administracijama, a naročito s kolegama iz regiona, s kojima je komunikacija sve bolja. Kakvi su rezultati zaplena u poslednje tri godine?
– Moram pohvaliti službenike carine, što su takvim pristupom, boljom organizacijom i trudom uspeli da daju ozbiljan doprinos borbi sa sivom ekonomijom na kome i vlada istrajava. A kako to izgleda, najbolje svedoče podaci. Tokom 2016. i 2017. godine zaplenili smo gotovo 158.000 boksova cigareta. Ti rezultati govore nam da trend krijumčarenja cigareta ne jenjava ni danas. Naime, mislili smo da je rezultat iz 2016. rekordan, ali se pokazalo da smo 2017. ostvarili još bolji rezultat s preko 81.000 boksova zaplenjenih cigareta. Uzrok je ponovo činjenica da na toj robi može da se ostvari znatan profit na razlici u ceni ukoliko nelegalan tovar uspe da dođe do zapadnoevropskog tržišta, gde je cena cigareta neuporedivo viša nego kod nas. Od 2015. do novembra 2017. carinska služba je zaplenila i gotovo šest i po tona duvana, ali se čini da taj akcizni proizvod nije više toliko popularan jer količina zaplenjenog duvana opada. Kada je reč o nafti i naftnim derivatima, možemo se pohvaliti da smo od 2015. do danas zaplenili oko 140.000 litara goriva, a da činjenica da je u okruženju gorivo jeftinije nego kod nas dodatno komplikuje posao carinika, jer je mnogo onih koji bi u sivoj zoni hteli da zarade na razlici u ceni. Kakvi su rezultati kada je reč o opojnim sredstvima, novcu i nelegalnom prelasku migranata?
– Zbog neprijavljivanja novca na granici ili skrivanja gotovine preko dozvoljenog limita od 10.000 evra, 2017. je oduzeto skoro četiri i po miliona evra, a ako posmatramo poslednje tri godine, reč je o sumi od gotovo 13 miliona evra. Ne treba zaboraviti da je to novac koji se direktno sliva u državni budžet. Bolji rezultat ostvaren je i u zaplenama droge, tako da smo u poslednje dve godine – 2016. i 2017. sprečili da se na tržištu nađe preko 1.000 kilograma raznih narkotika.
Ništa manje važna uloga carine nije ni u sprečavanju ilegalnih migracija, a tokom poslednje dve godine carinici su u toj nameri sprečili gotovo 1.200 migranata koji su pokušali nelegalno da pređu granicu Republike Srbije. Kakvi su vam planovi za naredni period?
– Uvođenjem Novog kompjuterizovanog tranzitnog sistema 1. februara 2016. postali smo deo jedinstvenog evropskog prostora i tako eliminisali granice za promet robe, što nam je donelo znatno povećanje broja kamiona kojima se preko naše teritorije transportuje roba. Uprava carina je 2017. evidentirala skoro milion i po tranzita, što je rast od devet odsto u odnosu na 2016. Uvođenjem NCTS-a sprečili smo da privrednici izaberu neku drugu zemlju preko koje će transportovati robu, a samim tim omogućili smo da naša zemlja, zahvaljujući povećanom tranzitu, ubira znatne prihode. Nastavićemo da istrajavamo na tom duhu modernizacije i uvođenja evropskih standarda u svim segmentima poslovanja. Koliko je za vas značajno otvaranje Poglavlja 29?
– Otvaranje Poglavlja 29 – Carinska unija u junu prošle godine predstavlja veliku šansu za dalje unapređenje i modernizaciju carinskog sistema. Počinje pripremna faza za uvođenje automatskog uvoza i izvoza roba, jer je stvaranje finansijskih i carinskih uslova da Srbija postane članica EU od životne važnosti za privredu, budžet i za poslovanje domaćih kompanija.
Efikasni rezultati
Za nepune tri godine (2015-2017) Uprava carina je zaplenila gotovo šest i po tona duvana, oko 170.000 boksova cigareta, gotovo 140.000 litara nafte, nepunih 13 miliona evra neprijavljenih deviza, 1,1 tonu droge, skoro 40 kilograma zlata, a sprečila je i 1.412 migranata da ilegalno pređu granicu.
