Sa zrenjaninskog korzoa do prestoničkih ulica i bulevara
O našem su gradu napisane brojne priče. Našao se u stihovima, o njemu su pevali muzičari i horovi. Ipak, njegova neprolazna lepota ostala je zauvek sačuvana na slikama. Slikari, bilo da su u njemu rođeni, formirali se, živeli duži ili kraći period nisu mogli a da ne budu inspirisani ljudima, jedinstvenom arhitekturom i prelepim pejzažima grada na obalama Begeja.
Jedna od takvih umetnica jeste i Mirjana Nikolić Pećinar. Izložba njenih radova otvorena je 6. septembra u salonu zrenjaninskog Muzeja. Povod je stota godina od njenog rođenja i sedam decenija od prvog predstavljanja zrenjaninskoj publici.
Za dva meseca trajanja privukla je brojnu domaću, ali i stručnu javnost. O značaju postavke za naš grad, kulturnu i umetničku scenu, ali i o liku i delu ove značajne slikarke govorila je za naš list autorka kataloga i izložbe „Intimni prostori Mirjane Nikolić Pećinar” Olivera Skoko, istoričarka umetnosti i viša kustoskinja.
ISPRED ŠTAFELAJA NA OBALI BEGEJA
– Zrenjanin je grad njenog odrastanja i školovanja. Ovde se „zarazila” umetnošću i sa našeg korzoa je zakoračila na beogradske i novobeogradske ulice i bulevare. Mirjana je bila unuka prvog mostarskog advokata Antonija Marinkovića koji se rodio u Velikom Bečkereku 1867. Put ga je odveo preko Sremskih Karlovaca i Beča u Mostar. Tu je upoznao Mirjaninu baku, a tu su se upoznali i Mirjanini roditelji Olga i Nikola.
Iako je rođena u Sarajevu 1923, Mirjana se sa roditeljima, sestrom i ostalim članovima familije doseljava u Veliki Bečkerek, u Frankopanovu br.13. Danas je to Metohijska ulica. Sa te adrese će Mirjana ići prvo u osnovnu školu, a potom u ovdašnju gimnaziju – započela je priču Olivera Skoko.
Napomenula je da je Mirjana, od prvih dana, dobijala pouke od velikih umetnika. U Gimnaziji profesor crtanja bio joj je ruski emigrant Aleksandar Lažečnikov. Priključio se grupi poznih „Velikobečkerečkih impresionista”. Ovi stvaraoci, dodaje naša sagovornica, često su inspiraciju pronalazili na obalama Begeja.
Lažečnikov, vrstan pejzažista, se može smatrati zaslužnim za formiranje Mirjanine lirske, intimne, poetske atmosfere koju će u svojim radovima dosledno negovati kroz ceo život. Druga značajna ličnost od koje je učila, navodi Skoko, bio je Stojan Trumić, nastavnik crtanja, kasnije i direktor Gimnazije.
– Odmah nakon oslobođenja, uz još nekoliko talentovanih mladića i devojaka, pohađaće slikarski tečaj kod čuvenog Vase Pomorišca koji u to vreme živi i radi u našem gradu. Iz ove škole izašli su i Tivadar Vanjek i Mirjana Šipoš. Kasnije, na Akademiji likovnih umetnosti koju upisuje 1947. predavali su joj Ivan Tabaković, Kosta Hakman, Sreten Marić, Ljubica Cuca Sokić i mnogi drugi – kazala je naša sagovornica.
ZRENJANIN I EČKA – MESTA POVRATKA
Poseban deo u biografiji Mirjane Nikolić Pećinar zauzimaju aktivnosti vezane za Savremenu galeriju i Umetničku koloniju Ečka, koja je osnovana 1956. Već naredne godine, na poziv svog prijatelja i kolege, slikara Tivadara Vanjeka, Mirjana je učestvovala u njenom radu.
– Koleginica Slavica Žarković, viša kustoskinja Savremene galerije, mi je skrenula pažnju na podatak da je Mirjana čak 14 puta bila učesnica Kolonije. Zahvaljujući tome, ta ustanova danas čuva sedam njenih slika od kojih se šest mogu videti na našoj izložbi. Zrenjanin i Ečka su bili mesta kojima se Mirjana rado vraćala – istakla je autorka postavke.
Njeno stvaralaštvo i delovanja na polju umetnosti nisu prošli nezapaženo. Tadašnji mediji, među njima i list „Zrenjanin”, izveštavali su sa izložbe koja se odigrala pre sedam decenija. Te 1953. godine Mirjana se uz još troje mladih kolega (Mirjanu Šipoš, Ljubicu Berberski i Aleksandra Zarina) prvi put predstavila svojim sugrađanima. Bila je to, objašnjava Skoko, tzv. „Zrenjaninska grupa” koja će proširenjem uskoro prerasti u „Banatsku grupu”.
– Izložba je izazvala veliku pažnju javnosti pa je recimo upravo list „Zrenjanin” pisao da je: „pripremljena vrlo ozbiljno, savesno i vrlo kritički te da ne potcenjuje ukus i kulturni nivo provincije pa se ne razlikuje od dobrih izložbi koje su priređivane u velikim gradovima”. Slično su izveštavali i dopisnici „Borbe” i „Dnevnika”, naglasivši da „smo osetili ponos što su ovako talentovani mladi umetnici nikli iz naše sredine” – kaže naša sagovornica.
SUGRAĐANI – REDOVNI POSETIOCI
Publika je na samom otvaranju pokazala interesovanje za dela Mirjane Nikolić Pećinar. Izložbu je otvorio Radovan Jokić, pomoćnik ministarke kulture s obzirom na to da je to resorno ministartsvo podržalo projekat. Iako izložba još traje, već sada se može istaći njena izuzetna posećenost.
Pedagoško-informativna služba je priredila nekoliko zanimljivih radionica i vođenja, dok su zrenjaninski gimnazijalci imali svoje časove filozofije. Naši sugrađani uskoro mogu očekivati i premijeru kratkog filma koji su realizovali tzv. „mali kustosi”. Posebnu pažnju izazivaju autorska vođenja.
– Mislim da smo uspeli da naše sugrađane zainteresujemo za lik i delo Mirjane Nikolić Pećinar koja je gradeći te svoje intimne, lirske prostore na platnima, ostala odana gradu svog odrastanja. Ovo je bio pokušaj da joj se odužimo – poručila je Olivera Skoko.
Miroslava Malbaški Foto: volimzrenjanin.com, arhiva zrenjaninskog Muzeja, Ivan Knežević i Savremena galerija
UMETNIČKA KARIJERA
Mirjana Nikolić Pećinar (1923-2010) slikarstvo je diplomirala na Akademiji likovnih umetnosti 1951. u klasi prof. Nedeljka Gvozdenovića kod koga će 1953. završiti i specijalizaciju. Iste godine izlaže prvi put u Zrenjaninu, kome će se često vraćati. Postaje član ULUS-a i redovni izlagač na njihovim grupnim izložbama. Dobija na korišćenje atelje na Starom sajmištu 1952. u kojem će slikati gotovo do smrti 2010. Prvu samostalnu izložbu imala je u Grafičkom kolektivu u Beogradu 1957. Pored Ečanske, učestvovala je u kolonijama u Subotici, Bečeju, Sićevu, Počitelju. Bila je udata za Predraga Pećinara, inženjera elektrotehnike, sina akademika Mladena Pećinara sa kojim je dobila ćerku Milicu Ivković.
SVOM ZRENJANINU NA DAR
Slikarka je pred kraj života napisala neku vrstu oporuke u kojoj je na prvom mestu izrazila želju da deo njenih slika dospe kao poklon u zrenjaninski Muzej. O njenoj poslednjoj volji ovu krovnu ustanovu kulture obavestila je 2019. godine njena kćerka Milica Ivković.
– To se i dogodilo godinu dana kasnije kada nam je pristiglo šest Mirjaninih radova. Pridruženi su ostalima koji se čuvaju od ranije. Najveći deo aktuelne postavke čine dela koja se nalaze u domu Mirjanine kćerke, ali su tu i radovi koji se čuvaju u zrenjaninskim ustanovama, Muzeju i Savremenoj galeriji. Saradnja sa Milicom Ivković tokom ovog leta je bila izuzetna i još jednom izražavam zahvalnost što nam je ustupila dela i podelila sa nama dragocena sećanja na svoju majku – rekla je Olivera Skoko.
DVE MIRJANE
Predavanje „Dve Mirjane” zakazano je za 26. oktobar od 18 sati. Biće reči o susretu slikarki Mirjane Šipoš i Mirjane Nikolić Pećinar, koje su se družile i stvarale u Zrenjaninu i Ečki. Predavači su Olivera Skoko, autorka postavke i Slavica Žarković, viša kustoskinja – istoričarka umetnosti Savremene galerije.
