Leto je uveliko uzelo maha, pa se pored pitanja – gde ćemo na odmor, često postavlja i ono šta ćemo čitati tokom toplih dana. Premda na prvi pogled deluje beznačajno, ovo pitanje nije bez težine. O važnosti godišnjih doba za čitalačko iskustvo raspravljali su pisaci i esejisti. Na primer, francuska kritika bila je ujedinjena oko stava da je Kamijevog „Stranca” posebno nadražujuće čitati leti. Slavni bitnik Viljem Barouz je u jednom prikazu rekao da je najpogodnije vreme za čitanje Kafkinog „Zamka” usred zime – po hladnoći i mraku.
Zato smo se, pretpostavivši da i naše građanstvo ima sezonske navike čitanja – uputili na istraživanje i razgovor sa knjigoljupcima.
SLABO INTERESOVANJE
Ulična prodavačica knjiga Svetlana Milosavljević Ceca iz Užica je ove godine prvi put u našem gradu. Ona sa svojim štandom putuje po varošima, a nedavno smo, u centru Zrenjanina, mogli kod nje kupiti najrazličitije naslove. Ali, izgleda, nismo.
– Uopšte nisam zadovoljna. Zainteresovanost Zrenjaninaca je slaba. U prethodnim gradovima trgovi vrve. Bila sam u Valjevu i tamo je fantastično. Ovde se desi da po dva sata ne prođe niko. Kada i priđu, samo slikaju, a knjige ne kupuju – rekla je vidno razočarana Užičanka.
Najveće knjiško preduzeće „Delfi” pokrenulo je letnje akcije sniženja cena. Tako Zrenjaninci u „Bigu”, gde Delfi ima svoju ispostavu, imali priliku da pazare i do 40 odsto jeftinije. Prodavci kažu da je najviše interesovanja za publicistiku, odnosno popularne autore kao što su Vesna Rudan i Mirjana Bobić Mojsilović. Na ceni su, naravno, bila i nova izdanja klasika.
– Leto nije važno. Ko je knjige čitao, čitaće ih i nadalje – smatra sociolog Slobodan Vasić, koji je naznačio da ćemo početak ovog leta dočekati u znaku nestanka „Buk depozitorija”. Po njegovom mišljenju, ovo je jedna od najvažnijih promena u knjiškom svetu ove godine, zato što je pomenuta internet platforma prethodnih 15 godina opsluživala knjigama čitav svet. Vasić nema objašnjenja zašto je „Amazon” (većinski vlasnik „Buk depozetorija”) odlučio da ugasi ovu popularnu firmu. Kako nagađa, razlog tome može biti pad potražnje knjiga na globalnom nivou.
KOELJO ZA PLAŽU
– Sasvim dovoljno za čitanje na obali – rekla je Aleksandra Jovanov, koja se sunčala na Peskari uz knjigu „Veronika je odlučila da umre”. – Koeljo je lagan, ali opet ima provučene teme koje podstiču na razmišljanje – objašnjava Saška svoj knjiški izbor za plažu.
Sličnog senzibiliteta je i Nenad Petrović sa kojim smo razgovarali o Koeljovoj preteči Hermanu Heseu. Navodi da je nemački pisac odličan i da ima prave knjige za čitanje tokom leta. Nenad je za svoju letnju razonodu odabrao „Sidartu”.
Razgovor o knjigama i letnjim preporukama svakako ne može proteći bez bibliotekara. Ranka Konculov iz Gradske narodne biblioteke potvrđuje da u čitalačkom svetu nema pravila.– Raznovrsnost pozajmljenih knjiga odgovara broju čitalačkih ćudi koji je, čini se, beskrajan. I dalje su najčitaniji skandinavski noar trileri i kriminalistički romani, zatim ruski klasici, a naši su gotovo očekivani: Andrić i Crnjanski – ističe bibliotekarka Ranka.
Ona je govorila o popularnim izdavačima, među kojima se ističu „Laguna” i „Vulkan”, ali i o onim manjim kao što je „Lom”, kome se u poslednje vreme publika okreće zbog Dovlatova i Hamsuna.
– Usled selidbe, pozajmno odeljenje rukovodi sa manjim fondom. Međutim, naši posetitelji uvek nešto pronađu, te tako knjige stalno kruže – ističe Ranka Konculov. Prateći njihova strujanja, ona je zaključila da čitalačka publika opada. Smatra da je pad interesovanja deo svetskog trenda. Nova sredstva, odnosno čitalačke platforme polako potiskuju biblioteku.
N. Kovačević
ČITANJE NA OTVORENOM
U okviru letnje manifestacje „Peskultura”, u toku je koncept „Biblioteka bez zidova”. On podrazumeva širenje čitanja na otvorenim površinama. Tim povodom u organizaciji Kulturnog centra, a u saradnji sa Gradskom narodnom bibliotekom, organizovaće se dečije radionice na Peskari 23. i 30. jula.
RAST CENA KNJIGA
Na čitalačke odluke ovo godine znatno je uticala i prolećna inflacija. Veliki broj knjiga iz svih oblasti poskupeo je između 20 i 30 odsto. Na primer, zimus smo mogli da kupimo „Pesme” Čarlsa Bukovskog za 1.000 dinara, a danas ista zbirka kod gotovo svih vodećih distributera u Srbiji košta 1.300 dinara.
Polovne knjige na domaćim internet sajtovima mogu se naći po znatno nižim cenama. Međutim, potražnja je i tamo u opadanju, o čemu svedoče same licitacije. Na „Limundu” čitavi kompleti slavnih klasika, kao što su Zola i Remark, odlaze maltene budzašto – za samo 350 dinara. O interesovanju naših sugrađana za knjigu govori i podatak da se ovog leta navršava godinu dana otakako pozajmno odeljenje biblioteke nije u funkciji zbog renoviranja. Ovaj problem prošao je kod Zrenjaninaca gotovo nezapaženo.
– Raznovrsnost pozajmljenih knjiga odgovara broju čitalačkih ćudi koji je, čini se, beskrajan. I dalje su najčitaniji skandinavski noar trileri i kriminalistički romani, zatim ruski klasici, a naši su gotovo očekivani: Andrić i Crnjanski – ističe bibliotekarka Ranka.
