U potrazi za boljim životom, mnogi su zauvek napustili seoska domaćinstva. Međutim, usled promena na tržištu nekretnina poslednjih godina, stanovi u urbanim sredinama papreno koštaju. I država je uvidela da puno znači stambena podrška ljudima koji bi da zasnuju porodice i stvore svoje domove.
Već dve godine Ministarstvo za brigu o selima pomaže građanima do 45 godina starosti da kupe kuću u ruralnoj sredini. Na teritoriji Zrenjanina su do sada na ovaj način oživele 42 nekretnine u 14 mesta. Belo Blato, Melenci, Perlez jesu sela sa najviše kupljenih objekata, slede i Tomaševac, Banatski Despotovac, Elemir…
DOBAR START ZA MLADE
Blizina grada i multikulturalnost mesta pomogli su porodici Hrubik da se odluči da ostane baš u Aradcu. Ipak, dobar položaj sela uticao je na visoke cene nekretnina u ovom mestu. Uprkos tome, Janko i Ana su pronašli svoj dom i bili jedna od prvih porodica učesnica programa pomenutog ministarstva.
– Uselili smo se u kuću pre godinu dana i par meseci. Morali smo malo da je sređujemo, mada to i dalje radimo. Dugačak je put renovacije, prošle godine smo rešili krov i kupatilo, a ove ćemo se fokusirati na eksterijer. Izbor kuće je na nama, ali ona mora da bude useljiva. Sve ostalo obavlja komisija, na čiji rad nemam nikakve zamerke – kaže Janko Hrubik, veterinar iz Aradca.
Njegova supruga se bavi pčelarstvom, a imaju i baštu i voćnjak.
– Nikad nisam planirao da ostanem u gradu, i dok sam studirao jedva sam čekao da se vratim. Ko god sebe vidi na selu, mogao bi da se uključi u program – poručuje Janko.
U Melencima je bio problem naći kuću ispod sume od 10 hiljada evra, kaže naša sagovornica Marina Nadlački. Smatra da su nekretnine dosta poskupele zbog doseljavanja državljana iz Rusije i Kine.
– Suprug i ja smo rodom iz Melenaca i gledali smo da ostanemo u selu zbog poslova. Najveći izazov je bio naći dom koji odgovara uslovima. Imali smo sreće da kupimo kuću od komšije, tako da smo ostali u istoj ulici. Cene nekretnina u Melencima ne idu ispod 15–20 hiljada evra – tvrdi Marina.
Objekat su zatekli u relativno dobrom stanju, sa plinom, podovima i izvučenom vlagom, dok su jedino popravili krov. Sagovornica ističe da je proces prijave mnogo jednostavniji u poređenju sa drugim vidovima podrške na koje su ranije konkurisali.
Program Ministarstva za brigu o selima preporučuje i Milan Miškeljin. Elemir mu je bio prvi izbor za stvaranje doma, kao rodno mesto.
– Ja sam dete sa sela i meni je ono u srcu. Supruga i ja smo shvatili da na selu može bolje da se kreira život za našu decu. Pohvalio bih program, pre svega jer znam dosta ljudi koji ne mogu da skupe ovu sumu. Možda nekome to nije velik novac, ali postaje kada ne možeš da ga zaradiš – kaže Milan.
Nakon što su se on i supruga Mirjana uselili u novi dom, usledilo je renoviranje.
– Pošto sam se bavio građevinom, procenio sam stanje objekta i uvideo šta nam je potrebno od materijala. Još uvek je obnova u toku, za sada nam finansije ne dozvoljavaju da sredimo baš onako kako smo zamislili – ističe naš sagovornik.
VELIKA PONUDA, A LOŠE KUĆE
Iako je u Belom Blatu na poslednja dva konkursa kupljeno najviše kuća, nisu svi dobro prošli pri svom izboru. Među njima je Robert Kiš. Nakon useljenja, on i supruga Kristina su shvatili da je objekat u lošem stanju.
– Svakako da cenim pomoć i zadovoljan sam ovim programom, ali ne i kućom, budući da procenjujem da je u nju potrebno uložiti još 10 hiljada evra za opremanje – objašnjava naš sagovornik.
Kako kaže, čeka ga uvođenje nove struje, izbijanje zidova, potpuna obnova kupatila, kao i renoviranje krova. Premda je rešen da ostane na selu, Robert ocenjuje da se mladi ipak neće vraćati u ruralne krajeve. Njihov odlazak neće sprečiti državne subvencije jer one više pogoduju starijim meštanima, smatra sagovornik.
Beloblaćanin Emil Šulja potvrđuje njegov stav. Zadovoljan je brzinom realizacije programa, ali ga je takođe sačekala trošna kuća koja je zahtevala ulaganja. Planira da svakako ostane na selu, ali su on i njegova supruga prinuđeni da rade u Zrenjaninu.
Dobro iskustvo iz Belog Blata ima Boris Sič. Za šest meseci od prijave na konkurs porodica Sič je rešila svoje stambeno pitanje. Objekat koji su izabrali bio je nenaseljen dve godine i zahtevao je malo intervencija.
– Vrlo sam zadovoljan ovom kampanjom, kao i samom kućom. Okrečili smo je i zamenili prozore – kaže Boris. On je uz kuću dobio i voćnjak na kojem planira da posadi nove kulture, čime će proširiti svoju poljoprivrednu delatnost, s obzirom na to da se bavi pčelarstvom i stočarstvom.
A. Ilijev i N. Kovačević
USKORO PODSTICAJI I ZA BIZNIS
Vlada je krajem februara, na zahtev Ministarstva za brigu o selima, usvojila uredbu kojom je otvoren novi ciklus prijava za ovaj program. Do sada je kupljena 1.631 kuća. Milan Krkobabić, resorni ministar, najavio je nedavno novine u vidu podsticaja za pokretanje privrednih aktivnosti u selima, poput otvaranja prodavnica, apoteka, stomatoloških ordinacija, zanatskih radnji.
NOVE PRIJAVE
Na konkurs za kupovinu seoskih kuća mogu se prijaviti: pojedinci, samohrani roditelji, bračni parovi i vanbračni partneri. Novac se dodeljuje za nekretninu čija procenjena tržišna vrednost ne prelazi 1,2 miliona dinara (oko 10.200 evra), što utvrđuje lokalna samouprava. Prijave se šalju do utroška predviđene sume za program, a najkasnije do 1. novembra. Odluke donosi komisija koju obrazuje ministar, a novac se opredeljuje po redosledu prijava.
