Grad na obalama Begeja krase brojna velelepna arhitektonska zdanja. U starom jezgru izdvajaju se: zgrada Muzeja, Narodno pozorište „Toša Jovanović”, Biblioteka, Bukovčeva palata, Rimokatolička katedrala sa biskupijom. U Ulici Kralja Petra Prvog Karađorđevića nalaze se još dva graditeljska bisera. Reč je o Austrougarskoj (današnji „Ogrev”) i Srpskoj zadružnoj banci (nekadašnji Dom sindikata). Zrenjanin, ovogodišnja Nacionalna prestonica kulture, odabrao je da upravo ovoj lepotici vrati stari sjaj.
IZLOŽBENI I KONCERTNI PROSTOR
Kako se navodi na sajtu ovdašnjeg Zavoda za zaštitu spomenika kulture, objekat je građen pedesetih godina 19. veka. Rekonstruisan je 1920. po projektu jednog od najznačajnijih srpskih arhitekata, Dragiše Brašovana. Tada je i kategorisana kao spomenik kulture od velikog značaja. Tokom prethodnih godina, na osnovu konzervatorskog projekta koji je izradio upravo Zavod, saniran je krov, postavljen je nov biber crep i obnovljena je prednja fasada.
Trenutno se izvode radovi na uređenju enterijera. Po završetku planirano je da postane izložbeni i koncertni prostor, novi kreativni centar Zrenjanina.
Direktor Zavoda Milan Kovačević, koji je nedavno sa gradonačelnikom Simom Salapurom obišao objekat, podsetio je da je u dosadašnjim uređenjima Grad uložio oko 39, a Republika 28 miliona dinara. Prema njegovim rečima, trenutno se zanavlja sala na levoj strani zajedno sa hodnikom, dok će se u drugoj fazi raditi desna.
– Kada se sve okonča dobićemo zaista reprezentativan prostor, a svi rokovi biće ispoštovani – kazao je Kovačević.
BISER AKADEMIZMA
Od nadležne arhitektice Dragane Šijak saznajemo da je zgrada u prošlosti podignuta na šipovima, jer se ranije na tom prostoru nalazilo korito rukavca Begeja. Prema njenim rečima, ne zna se ko ju je sazidao, ali je poznato da je u jednom periodu bila u vlasništvu dr Pavla Demka. U 19. veku u njoj se nalazio hotel ,,Pešta”, a u sobi broj 6, 1872. počeo je sa radom prvi nedeljni list, „Torontal”. Naša sagovornica podseća da je rekonstruisana u akademskom maniru po projektu Dragiše Brašovana, u periodu dok je bio angažovan kao gradski arhitekta u Velikom Bečkereku (1919-1920). U zgradi je potom počela sa radom Srpska zadružna banka.
– Nakon obnove dobila je potpuno nov spoljašnji i unutrašnji izgled. Pored raskošne fasade, koja obiluje dekorativnom plastikom iz repertoara klasicizma, poseduje velelepno obrađen enterijer prizemlja; glavni ulazni hodnik i dve šalter sale u prostorijama okrenutim ka Ulici Kralja Petra – rekla je Šijak.
Miroslava Malbaški Foto: Marjan Mahalup (Grad Zrenjanin)
IMENOM I DELOM DRAGIŠA BRAŠOVAN
Jedan od pionira moderne arhitekture i najistaknutiji arhitekta u istoriji Srbije i bivše Jugoslavije, Dragiša Brašovan rođen je u Vršcu 1887. Preminuo je u Beogradu 1965. Fakultet završava u Beču. U Veliki Bečkerek dolazi na poziv svog zeta, advokata dr Slavka Županskog, koji je tada bio na čelu Torontalske županije. Prvo delo na kojem je radio bila je upravo njihova porodična kuća u Svetosavskoj ulici broj 4 koja je lane obnovljena. Brašovan je bio angažovan i na enterijeru Pozorišta. Projektovao je još i Sokolski dom (Dom borilačkih sportova) i vilu dr Zoltana Perišića na obali Begeja, koja je porušena šezdesetih godina 20. veka.
BOGATSTVO JUGOSLAVIJE
Raskošnu unutrašnjost sale krasi impozantno delo. Radi se o zidnoj slici „Bogatstvo Jugoslavije”. Rad je ruskog umetnika Aleksandra Ivanoviča Lažečnikova (1870-1944). Rođen je u Moskvi, u porodici intelektualaca. Kako je ispričala Dragana Šijak, studirao je na Višoj umetničkoj školi za slikarstvo, skulpturu i arhitekturu na Imperatorskoj akademiji u Sankt Petersburgu. U Veliki Bečkerek stigao je 1920. gde je proveo ostatak života. Po broju naslikanih dela svrstava se u sam vrh ruskih slikara emigranata koji su živeli u Srbiji.
– Zidnu kompoziciju alegorijske sadržine „Bogatstvo Jugoslavije” naslikao je 1921. Uzore za njen nastanak tražio je u ličnostima iz grčke i rimske mitologije. U središtu slike je mladić, predstavljen kao Hefest sa atributima industrije i zanatstva – čekićem, klještima i točkom. Pored njega je devojka koja simbolizuje boginju plodnosti, Demetru, sa klasjem i raznim plodovima. U pozadini su po jedna devojka sa lokomotivom, odnosno brodom, oličenje suvozemnog i rečnog saobraćaja. Pandani mirnoj središnjoj kompoziciji, levo i desno, predstavnjeni su bogovi mora i reka, u pokretu, na leđima nemani sa trozupcem u rukama – objasnila je arhitektica.
