Proteklih dana na jednoj od skupština stanara stambene zgrade u Zrenjaninu doneta je odluka da se pređe na računanje potrošnje grejanja po kvadratnom metru. Spominjani su neverovatno visoki računi po stanu, od 17.000 do 60.000 dinara. Nezadovoljni građani, razumljivo, traže načine da sebi olakšaju život.
Nije grejanje jedini trošak u budžetu svakog Zrenjaninca koji opterećuje.
ŠTA JE POSKUPELO
Od januara je veći porez na imovinu, poskupelo je parkiranje vozila (sa 40 na 50, tj. sa 50 na 60 dinara sat), a porasle su i lokalne komunalne takse. Pijačarina, konkretno, veća je od 7 do 15 odsto, što utiče na cene proizvoda na tezgi. U JKP „Pijace i parkinzi” pravdaju potez činjenicom da im je cenovnik nepromenjen od 2023. Ističu da je u međuvremenu došlo do povećanja troškova održavanja.
Sem toga, povećani su i iznosi taksi za isticanje firmi, držanje motornih drumskih vozila, zauzimanje javnih površina… A od februara Zrenjaninci mogu da računaju i na veće račune za vodu. Naime, ove godine poskupela je usluga Javnog komunalnog preduzeća „Vodovod i kanalizacija” , preciznije stavka na računu „fiksni deo za pogonsku spremnost sistema”. Dosadašnja cena bila je 107,89 dinara sa PDV-om. Posle korekcije, iznosi 170 dinara sa obračunatim porezom na dodatu vrednost. Za ostale kategorije potrošača cena zavisi od prečnika vodomera i kreće se od 154,97 do čak 1.114 dinara bez PDV-a.
MIŠLJENJE ZRENJANINACA
Na pitanje „Koja poskupljenja vas najviše pogađaju ? Hrana, gorivo, računi …”, koje smo postavili čitaocima na Fejsbuk stranici našeg lista, građani su primetili da je sve poskupelo. Najviše odgovora glasilo je „Baš sve”.
„Računi, posebno MTS!”, zatim „Gorivo”, „Sve, a kafa naročito”. Komentarisali su: „Naše penzije nikad neće stići cene”. Pogađa ih to što su plate male, pedeset hiljada, a treba priuštiti stan, hranu.
Zrenjaninci su ukazali sledeće: „Nismo mi Nemci, Francuzi, pa da nas brinu poskupljenja. Mi smo ekonomski tigrovi”, „Sve je ovde skupo, samo je život jeftin”. Dodali su i ovo zapažanje: „Pogađaju nas jeftine ljudske duše najviše”.
PODUŽI SPISAK
U Srbiji je međugodišnja stopa inflacije u decembru 2024. godine iznosila 4,3 odsto, izračunao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i kolumnista „Zrenjanina” dr Dejan Molnar. Kako primećuje, ono što ljudima najviše treba za svakodnevni život beleži cenovni rast veći nego njihova primanja. Jedan od mogućih razloga za opiranje inflacije je i činjenica da cene glavnih inputa u procesu proizvodnje beleže natprosečan rast. Naime, u 2024. je u odnosu na 2023. u proseku trebalo platiti više za gas (10,7%), snabdevanje vodom i ostale stambene usluge (10,1%), rentiranje nepokretnosti (9%), daljinsko grejanje (8,9%), električnu energiju (8,2%)…
– Zvanični statistički podaci kazuju da su cene u Srbiji krajem 2024. u proseku bile veće za oko 41 odsto u odnosu na nivo sa početka 2020. godine. Nevolja za većinu građana je što su tokom poslednjih pet godina znatno više od toga poskupele osnovne potrepštine. Hrana je u proseku skuplja za više od 60 odsto. Prosečna neto zarada, bez poreza i doprinosa, istovremeno je povećana za oko 64 odsto. To za većinu žitelja ne znači mnogo imajući u vidu nejednakost u visini plata i strukturu lične potrošnje – navodi profesor Molnar.
Pri tome, kako zapaža ekonomista, u periodu od septembra 2020. do istog meseca 2024. godine, plate radnika sa najnižim primanjima su zabeležile povećanje od 51 odsto, dok su zarade onih sa najvećim primanjima više za 54%. To je za posledicu imalo produbljivanje nejednakosti.
INFLACIJA NE POPUŠTA
Tokom prvih deset meseci prošle godine u odnosu na isti interval 2023. došlo je do povećanja prosečne zarade za 14,4 odsto, dok je minimalna plata porasla 17,8 odsto.
– Rast zarada je jedan od osnovnih generatora inflacije. Kada radnici očekuju nova poskupljenja, onda zahtevaju od poslodavaca veće nadnice kako bi održali nivo životnog standarda. Međutim, medalja ima dve strane. Plate su za radnike prihod, a za poslodavce trošak. Pri tome, preduzeća osim neto iznosa koji se isplaćuju zaposlenima, plaćaju i sve pripadajuće poreze i doprinose.
Firme nastoje da uvećane rashode prebace na krajnje kupce, pa reaguju tako što podižu cene proizvoda sa ciljem da sebi obezbede profit. Sve to vodi do novog kruga poskupljenja, odnosno, pokreće se inflatorna spirala – objašnjava dr Molnar.
Naš kolumnista primećuje koliko god da je povećanje zarada neophodno za održavanje životnog standarda, toliko ono utiče na to da inflacija bude trajnija. M. Pudar
