Rutinu i sigurnost u gužvi fotografkinja Goranka Matić stekla je neprestanim kretanjem kroz publiku na rok koncertima, šetnjom ulicama sa demonstrantima i kroz borbu sa masom. Tako su nastale neke od čuvenih fotografija muzičara i rok grupa „novog talasa”, političara, kao i turbulentnih društvenih i političkih dešavanja. One su prikazane na retrospektivnoj izložbi „Iskustvo u gužvi” koja je otvorena do 9. septembra u Narodnom muzeju.
Na umetničkoj i fotografskoj sceni Matić je prisutna već 40 godina. U svom stvaralaštvu spaja umetničku, rok, dokumentarnu i portretnu fotografiju. NJeni počeci, a i kasniji rad tokom devedesetih godina, svode se većinom na slikanje u dešavanjima.
– Koncerti su me na neki način pripremili na ono što ću devedesetih slikati na ulici. U pitanju su gotove situacije koje treba zabeležiti. Stvar je samo instinkta kada ćeš da kvrcneš aparat. Nema tu tajne, već zavisi od tvog obrazovanja i osećaja za temu – objašnjava fotografkinja.
Ističe da nije bilo lako napraviti izbor za izložbu. U to vreme fotografi su bili pažljiviji i slikali su dosta štedljivo, jer je jedan film analognog aparata imao samo 36 snimaka.
– Imam oko 6.000 skeniranih negativa, pa sam morala da budem surova da bih odabrala šta mi treba. Svako novo gledanje napravilo bi drugačiji izbor. Pojavile bi se fotografije koje bi se izdvojile. Većina mojih radova meni je interesantna i draga – kaže Matić.
ČOVEK I ULICA
Prema rečima Une Popović, autorke koncepcije i kustoskinje izložbe, kroz celu postavku vidi se karakter umetnice, njena otvorenost, neposrednost, želja da uči i aktivno učestvuje u svakom trenutku.
– Da bi snimila ono što želi, uhvatila ljude, ambijent i situaciju, Goranka je morala da se bori sa masom. To je vidljivo kroz rok fotografiju osamdesetih i borbu na ulicama devedesetih. Otuda naziv postavke „Iskustvo u gužvi” – kaže kustoskinja.
Popović objašnjava da se kao dominantne teme u radu fotografkinje izdvajaju čovek, popularni lik i ambijent ulice. NJen prvi fotografski rad „Dani bola i ponosa” nastao je 1980. godine. U pitanju je serija fotografija beogradskih izloga snimljenih dan nakon smrti Josipa Broza Tita.
– Zanimljivo je to što se umetnica ne okreće ulici, već izlozima mesara, frizeraja, tašnara… u kojima je postavljena Titova fotografija. Na taj način u isto vreme govori o kulturnom trenutku, ideologiji, politici, konzumerizmu, i tako oslikava tadašnji duh Beograda – objašnjava Popović.
Dodaje da se već tada vidi odnos autorke prema suživotu umetnosti i javne ličnosti, koji se kasnije nastavlja kroz fotografije muzičara.
Druga izložbena celina nazvana je „Kombinovanje saznanja i prožimanje iskustva”. Posvećena je osamdesetim godinama prošlog veka – rok kulturi, protagonistima „novog talasa”, prizorima sa koncerata, radu aktera likovne scene Studentskog kulturnog centra. Matić je tada počela da fotografiše za magazin „DŽuboks”.
– Fotografije su nastale iz iskustva ženskog rok fotografa. To više nije studijska fotografija. Autorka je morala da uđe na tu scenu žustro, aktivno i dinamično, da direktno učestvuje u koncertu, obuhvati umetnika, ambijent i publiku – kaže Popović.
Kako objašnjava, pored koncerata, fotografkinja umetnike prati i snima ih i u intimnim ambijentima.
– Svojim fotografijama spušta ih na nivo normalnog, dečačkog, instinktivnog. Nema nedodirljivosti i nameštenog imidža – ističe kustoskinja.
PREPOZNAVANJE TRENUTKA
Političke manifestacije i društveni događaji u periodu od 1990. do 2000. godine obuhvaćeni su celinom „Deset godina protiv”. Kako Popović objašnjava, u to vreme Matić je bila urednica fotografije u nedeljniku „Vreme”. NJena viđenja demonstracija, političkih događaja i inicijativa postala su antologijske fotografije i autentičan dokument jednog vremena. Iz tog perioda, čuvena je njena fotografija demonstracija od 9. marta 1991. godine.
– Promišljanje i osećaj za prepoznavanje pravog trenutka Matić definišu, kao vrsnog reportera. Pored toga, ona uz dokumentovanu scenu ujedno daje i svedočanstvo o mediju, ličnoj poziciji u društvu kome pripada, kao i stav u sagledavnju događaja kom prisustvuje – zaključila je Popović, na stručnom vođenju kroz izložbu.
Postavka je privukla veliki broj Zrenjaninaca. Prema rečima Ivane Arađan, kustoskinje Narodnog muzeja, bez obzira na to da li su posetioci bili akteri osamdesetih i devedesetih, ljubitelji muzike „novog talasa” ili se ovih vremena ne sećaju uopšte, sa fotografijama će moći da se identifikuju na kulturološki način.
– Izložba je u Muzeju savremene umetnosti bila postavljena na tri nivoa u pet celina. Zbog prostora nismo bili u mogućnosti da predstavimo sve delove postavke, ali su prikazana tri ključna. Iako su izostale celine „Portreti” i „Intimno ogledalo”, mislim da smo uspeli da pokažemo ono što je srž stvaralaštva Goranke Matić i približimo je zrenjaninskoj publici – zaključuje Arađan.
ZAVIDNA KARIJERA
Goranka Matić rođena je 1949. u Mariboru (Slovenija). Završila je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Fotografijom se aktivno bavi od 1980. godine. Profesionalnu karijeru započela je u „DŽuboksu”, zatim u „Startu” i „Svijetu”. NJene slike izlazile su u vodećim časopisima Jugoslavije. Bila je urednica fotografije u nedeljniku „Vreme” (1990–2006), „Politici” (2006–2010) i na Radio-televiziji Srbije (2011–2015). Predavala je na Fakultetu političkih nauka i Fakultetu za medije i komunikaciju. Prva je žena član foto-sekcije ULUPUDS-a. Dobitnica je brojnih nagrada i priznanja. M. Ml.
J. Šormaz foto: Jovan Drndak NJegović i radovi Goranke Matić
