U Savremenoj galeriji od 29. juna do 2. septembra sugrađani imaju priliku da pogledaju novu postavku pod nazivom „Intimnost našeg doma”. U pitanju je izložba radova iz kolekcije ove ustanove kulture: slika, akvarela, crteža i grafika nastalih u periodu od 1951. do 2017. godine. Autorka je Slavica Popov, viša kustoskinja, koja je za naš list ispričala kako je izložba koncipirana.
Kako objašnjava, tokom vanrednog stanja prouzrokovanog korona virusom, dobar deo ljudi se našao zatvoren u svojim domovima. Celokupan život se u proleće 2020. godine preselio u naše kuće, iako je tehnologija omogućila da se mnogi poslovi, ali i društveni život nesmetano odvijaju. Desilo se da ono što je u slikarstvu intimizma na prelazu iz 19. u 20. vek bilo u fokusu – porodica i dom – sada postanu centar života.
OLYMPUS DIGITAL CAMERA
OTKLON OD RELIGIJE I ISTORIJE
– Vekovima su teme kao što su žanr, mrtva priroda, pejzaži i predstave običnih ljudi bili na margini u odnosu na istorijske i religijske, kao i na portrete značajnih ljudi. Do uspostavljanja ravnopravnosti ovih tema u slikarstvu kreće krajem 19. veka. Sredinom 20. veka, kada se osnivaju kolonije u Vojvodini, pa tako i kolonija u Ečki 1956. godine, teme pejzaža i mrtve prirode postaju pogodne jer se unutar njih razvija umereni modernizam koji raskida sa doktrinom socijalističkog realizma. U kolekciji Savremene galerije, koja se formira uglavnom od radova nastalih u Umetničkoj koloniji Ečka, dominira tema pejzaža, jer su umetnici često slikali u pleneru i bili usmereni na proučavanje i slikanje predela – ističe Slavica Popov.
Međutim, prema njenim rečima, kolekcija Savremena galerije sadrži i dela umetnika koji su u koloniji stvarali u skladu sa svojim trenutnim istraživanjima, kao i dela koja su u zbirku stigla kao poklon Saveznog izvršnog veća 1963. godine, zatim kao individualni poklon ili putem otkupa sa samostalnih izložbi i na konkursu Ministarstva kulture.
PRIZORI INTIMNOSTI I TAJNI
Kako objašnjava Slavica Popov, izložba je inspirisana novonastalom situacijom u kojoj smo se svi našli, a koja je u prvi plan istakla intimnost unutar domova. Iako kolekcija Savremene galerije, pored dela Milenka Šerbana, Nedeljka Gvozdenovića, Stojana Aralice i Nikole Graovca, nema baš puno radova predstavnika srpskog intimizma, postavka je dopunjena i radovima umetnika koji ni svojim opredeljenjem i vremenski ne pripadaju ovom pravcu. Cilj je bio da se prikažu prizori iz doma sa kojima smo se više nego inače susretali tokom karantina.
– Tako se na izložbi mogu videti radovi i Nadežde Kirćanski, Marine Marković, Monike Sigeti, Tadije Janičića i mnogih drugih. Dela nas uvode u domove prikazujući mrtve prirode, enterijere, ljude u enterijeru, ali i prizore intimnosti, prijatne i neprijatne tajne, koje nastojimo da sačuvamo od pogleda javnosti. Dom je predstavljen kao sigurno mesto, ali i kao „mesto zločina” u kojem možemo da se suočimo sa različitim mislima, emocijama, duhovnim vrednostima, fizičkim potrebama i zajedničkim aktivnostima sa ukućanima – kaže naša sagovornica.
ISTRAJNI UPRKOS IZAZOVIMA
Usled pandemije Savremena galerija je brzo reorganizovala svoj rad. Bili su aktivni i na društvenim mrežama, a nakon popuštanja epidemioloških mera, održali su dve izuzetne izložbe na radost posetilaca.
– Od 11. maja do 27. juna bila je postavljena izložba portreta iz bogate kolekcije naše ustanove, čija je autorka bila Sunčica Lambić Fenjčev, viša kustoskinja. Od 29. juna do 2. septembra publika ima priliku da pogleda izložbu „Intimnost našeg doma”. Ovu postavku je moguće obići uz obavezno nošenje maske, održavanje fizičke distance od minimum 1,5 metar, dezinfekciju ruku, kao i prolazak kroz dezobarijeru na ulazu u Galeriju. Maksimalan broj ljudi koji može boraviti u Galeriji je pet – istakao je Dušan Radišić, direktor Savremene galerije.
