„Ćira” je spajao ljude i naselja, a Banat sa Evropom i svetom
Sve do 1932. godine voz je prolazio i kroz centar tadašnjeg Velikog Bečkereka, a jedna od najvažnijih stanica bila je na Trgu slobode. Iz tog vremena ostale su samo fotografije
Kada je 1898. godine otvorena linija železnice uskog koloseka Veliki Bečkerek – Žombolj, bio je to ogroman korak za razvoj naselja koja su se nalazila duž pruge, jer ih je ona povezala sa gradom i svetom. Putovali su ljudi i roba… A onda je, 1924. godine, linija uskog koloseka presečena novom državnom granicom. I prva stanica Žombolj ostala je u rumunskom, a nastavak železničke trase u srpskom delu Banata. Linija je, dve godine kasnije, na teritoriji Jugoslavije produžena do Radojeva. U selima koja su nastala nakon Prvog svetskog rata izgrađene su nove železničke stanice, drugačije od onih kakve su bile na području Austrougarske monarhije.
Sve do 1932. godine „ćira” je prolazio i kroz centar tadašnjeg Velikog Bečkereka. Jedna od najvažnijih stanica bila je na Trgu slobode. Iz tog vremena ostale su samo živopisne fotografije… Većina materijalnih dokaza o „ćiri” je iščezla, ubrzo nakon što je 1968. godine, zbog nerentabilnosti, na jugoslovenskoj teritoriji voz stao. Šine su demontirane, objekti napušteni, prenamenjeni ili porušeni… Mala pruga ostala je samo u sećanju. I danas se prepričavaju doživljaji vezani za popularnog „ćiru” koji je povezivao ljude i naselja, otvarao neslućene mogućnosti…
A uvek je bilo i biće, da se, kada se učini da nešto što je nekada bilo bitno, ama baš nikoga više ne interesuje, pojavi neko ko se potrudi da razgrne ono što je bilo i osvetli ono što bi moglo da bude… Marija Silađi i Anica Tufegdžić proučavale su malu prugu i došle do izuzetnih rezultata, a priču o „ćiri” oživele su izložbom „Mala pruga” koja je nedavno otvorena u Narodnom muzeju Zrenjanin.
– Rođena sam na maloj pruzi, u Novoj Crnji i oduvek me je interesovalo šta se krije iza priča koje sam slušala o tom vozu – kaže Marija Silađi. – Posebno me je zanimalo ono što je u ovim pričama vezano za moju profesiju. Arhitekta sam i prvo sam tragala za arhivskom i bibliotečkom građom o železnici uskog koloseka, a potom o njegovim objektima, graditeljskom nasleđu. Istraživala sam u ustanovama kulture na području Vojvodine i Mađarske, bila na terenu, tamo gde je nekada prolazio „ćira”, na relaciji Zrenjanin – Žombolj (Radojevo). Ovde su planovi, arhitektonski projekti, stare i nove fotografije, razglednice, makete i instalacije…Rezultat saradnje Departmana za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, Mađarske Državne železnice i Sekcije za industrijsko nasleđe Mađarskog nacionalnog saveta ICOMOS.
Od kada su malom prugom povezani Žombolj i Veliki Bečkerek, Banat je bio bliže Evropi – ljudi su odlazili i vraćali se, a neki ostajali zauvek tamo gde im se smešila bolja budućnost. Proizvodi, poput jaja i mleka stizali su do Švajcarske i Nemačke, a evropska roba, ugalj, drvo i artikli za svakodnevnu upotrebu dopremani su u ovdašnja sela. „Ćirom” su učenici, studenti putovali do škola i fakulteta u Novom Sadu, Beogradu, Subotici…
Za direktora Narodnog muzeja Zrenjanin Vidaka Vukovića ova izložba je rezultat uspešne saradnje i nagoveštaj budućih projekata. Rektor Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Dušan Nikolić ih i najavljuje, saradnjom Grada Zrenjanina i Univerziteta. Pomoćnik Pokrajinskog sekretara za kulturu i javno informisanje dr Milan Micić govori o nostalgiji za malom prugom i izuzetnim rezultatima istraživača.
– Želja nam je da jedan deo izložbe bude i stalna postavka na našoj železničkoj stanici – ističe pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina Duško Radišić. – Glavni cilj nam je, međutim, da pokrenemo projekat revitalizacije i izgradnje moderne, brze pruge između naša dva grada, koji bi se finansirao sredstvima EU. Istoriju i budućnost povezali bismo tako što bismo oko Zrenjanina i Temišvara obnovili „malu prugu” i povezali je sa postojećom, čime bi mogli da razvijamo i ekonomiju i saobraćaj i kulturu i turizam.
Banaćani su voleli „malu prugu”, meštani Radojeva, 1969. godine, pokušali su da je odbrane vilama i motikama, ali je agonija odložena… Ostala je nostalgija za prugom kojom se vozilo sporije. Može i brže, kažu neki sugrađani koji je pamte, ali, svakako, jeftinije…
