Jedan piri, drugi hladi
Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku cene su u junu 2023. u proseku bile za 13,7% više nego istog meseca prethodne godine. U pitanju je nastavak smanjenja međugodišnje inflacije u odnosu na nivoe koji su zabeleženi u martu (16,2%), aprilu (15,1%) i maju (14,8%). Dakle, cene i dalje rastu, ali malo sporije. Srbija, kao i većina država u svetu pokušava da pronađe izlaz pomoću restriktivne monetarne politike (povećavanja kamatne stope).
Narodna banka Srbije (NBS) je čak trinaest puta uzastopno povećavala svoju osnovnu kamatnu stopu – sa 1% (mart 2022.) na 6% (april 2023). Cilj ovakvih poteza je bio kontrakcija tražnje (smanjenje lične i investicione potrošnje) kako bi se inflacija vratila u željene okvire. Na prve naznake da je ona „prelomljena”, odnosno da je dostigla svoj vrhunac (marta 2023.), NBS je maja ove godine odlučila da je zadrži na nivou od 6% (nije bilo povećanja) uz obrazloženje da je to dovoljno visok nivo koji daje rezultate, odnosno obezbeđuje usporavanje rasta cena.
Međutim, u uslovima kada inflacija zaista usporava (istina manje od očekivanja), NBS se odlučuje na dva dodatna povećanja ključne kamatne stope – u junu na 6,25%, a u julu na 6,5%. Kako bi se mogla protumačiti ova, pomalo neočekivana reakcija centralne banke?
Poskupljivanje novca ima snažniji efekat na obaranje inflacije ukoliko je praćeno restriktivnom fiskalnom politikom, odnosno smanjenom budžetskom potrošnjom. Istovremenom primenom, ove dve mere povećavaju šansu da se ostvari željeni rezultat. Monetarnu politiku vodi NBS, dok je fiskalna u nadležnosti Ministarstva finansija, odnosno Vlade.
Najavljeno je da će se krajem septembra početi sa isplatom jednokratne finansijske pomoći za decu do 16 godina (10.000 dinara po detetu), kao i da će se (vanredno) povećati zarade delu zaposlenih u javnom sektoru. Uz to, u pojedinim lokalnim samoupravama se pripremaju dodatna davanja iz budžeta građanima čija deca na jesen polaze u školu. Svi ovi izdaci predstavljaju tzv. fiskalnu ekspanziju, odnosno dodatne budžetske rashode kojima će se direktno povećati tekuća potrošnja, odnosno agregatna tražnja. Tako će se jednim delom poništiti do sada ostvareni efekti restriktivne politike koju vodi NBS. Utisak je da su pooštravanja monetarne politike (povećanje referentne kamatne stope u junu i julu) iznuđeni potezi centralne banke usled predviđene dodatne potrošnje iz budžeta. Na taj način se šalje poruka da ne postoji adekvatna koordinacija fiskalne i monetarne politike u borbi protiv rasta cena.
Iako je monetarna restrikcija počela da daje prve rezultate, bez odgovarajuće dosledne restriktivne fiskalne politike, ostvarenje cilja (vraćanje inflacije u željene okvire) lako može da izostane. Neselektivna budžetska potrošnja kojom se svim građanima, nezavisno od njihovog materijalnog položaja direktno isplaćuje novac, deluje proinflatorno. U situaciji kada NBS čini napore da inflaciju obuzda, ovo ne deluje kao sinhronizovana i podržavajuća mera.
Savet je da se odustane od najavljenih neselektivnih isplata iz budžeta. Pomoć treba pružati samo onima kojima je zaista i potrebna, a to treba činiti putem sofisticiranijih i ciljanih mera socijalne politike. Inflatorni pritisci, a posledično i kamatne stope bi u tom slučaju bili manji.
