Posle četiri godine nota, vežbanja, nastupa, maturanti Muzičke škole „Josif Marinković” zatvorili su posebno poglavlje. Dvadeset tri učenika činila su jedno odeljenje. Iako su pohađali tri različita odseka, delili su isti ritam – drugarstvo. Svi drugačiji, a talentovani i jedinstveni.
Doterani i lepi okupili su se u dvorištu škole 12. juna. Slikali su se, smejali, grlili, mahali roditeljima… A onda je svečanost počela u koncertnoj sali, koja je bila ispunjena do poslednjeg mesta.
ODLIČAN USPEH
Direktorka škole Jelena Grbić je istakla da je tokom protekle četiri godine bilo i teških i lepih trenutaka. Uprkos izazovima, nada se da će im školovanje ostati u lepom sećanju.
– Pokazali ste se odlično kao solisti, u kamernim ansamblima, orkestrima, kao aranžeri. Oduševljena sam ovom generacijom. Želim vam da upišete fakultete i puno uspeha u životu – poručila je direktorka.
Kako je rekla, ima učenika koji nameravaju da nastave da se bave muzikom, ali i onih koji će studirati jezike, psihologiju. Čak i ako promene umetničku profesiju, mnogi od njih sviraće u bendovima. Suština je da nastave da koriste svoje znanje koje su stekli.
– U poslednjih nekoliko meseci, dok škola nije radila, deca su bila vredna. Nastavili su da uče i nisu izgubili gradivo. To su učenici koji jako vole muziku. Vežbali su svoj instrument, dolazili su na konsultacije kod svojih profesora. Maturski koncerti su pokazali da tu nije bilo nikakvih problema. Čak su svoje slobodno vreme iskoristili da više vežbaju – navela je Jelena Grbić.
Potom im se obratila profesorka solfeđa i razredni starešina Katarina Čuč Janačković. Prisetila se kako je pre tačno 20 godina na istoj bini, na isti dan, ponosno stajala kao đak generacije ove škole. Kako je rekla, na početku nije bilo lako sa ovom generacijom. Svi učenici su veoma različiti, ali je ponosna kao razredna jer je uspela da ih ujedini. Saopštila je da je prosek maturskih ispita odličan 4,77, što su njeni učenici dočekali sa oduševljenjem. Usledila je dodela diploma.
Vokalno – instrumentalni odsek završili su: Lara Balaban – solo pevanje, Jelena Boldižar – flauta, Ksenija Vereš – violina, Vito Ilić – kontrabas, Ilija Jerkov – klarinet, Dunja Kovačević – solo pevanje, Majda Mandić – violončelo, Teodora Ristić – solo pevanje, Kata Ronto – violina, Aleksa Torbica – kontrabas, Filip Crnovršanin – klavir, Emilijana Cukić – truba i Ema Šiveg – violina.
Odsek muzički saradnik pohađali su: Slađana Etemović, Nina Jovanović, Dejana Paunoski, Dino Šarvari i Vuk Džakula. Dizajneri zvuka su: Mateja Bartoš, Ognjen Kecman, Vasilije Krajnović, Andrea Radojčić i Lara Šofejović.
REČ ĐAKA GENERACIJE
Svako od njih dobio je velik aplauz kao znak podrške i poštovanja. Da su jedinstveni pokazali su onog trenutka kada je njihov drug Filip Crnovršanin proglašen za đaka generacije.
– Muzička škola mi je za osam godina pružila mnogo znanja i uspomena koje ću zauvek nositi sa sobom. Želim da se zahvalim direktorki škole, nastavnicima, profesorima što su poštovali moj trud, rad i posvećenost muzici i ostalim predmetima. Hvala svima, jer su uvideli moje rezultate, takmičenja, nastupe i ostala angažovanja i ukazali mi čast da nosim titulu đaka generacije. Svi su uspeli da me motivišu i usmere na prave vrednosti. Bilo je ovo lepo i uspešno školovanje. Zahvalan sam jer oko sebe imam kvalitetne ljude. Često nije bilo lako, ali imao sam veliku podršku. Moja porodica je bila uvek tu za mene, naročito majka. Beskrajno sam im zahvalan na tome. Želeo bih da iskoristim ovu priliku da spomenem nešto što je važan segment mog života. Obično je to kamen spoticanja, a meni je bio vetar u leđa. To je autizam. Muzikom sam pretvorio nešto teško u nešto sjajno. Volim da kažem da sam pobedio autizam. Uspeo sam u tome zahvaljujući muzici. Zato sam siguran da će sve ovo čemu me je naučila biti putokaz koji će me usmeriti da ponosno koračam dalje kroz život. Muzika je učinila da moj svet postane lep i siguran. A ja bih muzikom da učinim da svet postane lepo mesto – naglasio je Filip, zbog čijih reči su mnogi zasuzili.
I dok je gromoglasan aplauz trajao, majka ga je ponosno posmatrala. Bila je srećna što je njen sin okružen pravim prijateljima i što su svi zajedno već učinili ovaj svet boljim. Veče prepuno emocija završilo se pesmom. Razredna je otpevala numere „What a feeling” (Flashdance) i „The best” (Tina Turner). Nju je na klaviru pratio profesor Marko Mojin. Bilo je to matursko veče za pamćenje.
IVA ISAKOV FOTO: JOVAN NJEGOVIĆ DRNDAK
UTISCI I ŽELJE
Filip Crnovršanin će upisati Muzičku akademiju najpre u Srbiji, a potom će se okušati u inostranstvu. Njegovi drugovi Mateja Bartoš i Dino Šarvari će, takođe, nositi mnogo lepih uspomena iz škole.
– Tokom ove četiri godine bilo mi je jako lepo i ne bih ništa menjao. Želim da nastavim da se bavim dizajnom zvuka na Muzičkoj akademiji u Novom Sadu. Ovaj period ću najviše pamtiti po profesorima i drugovima jer bez njih ova škola ne bi imala smisla – poručio je Mateja.
Dino bi voleo da upiše kompoziciju. Prijemni će polagati na Fakultetu lepih umetnosti u Beogradu i na Muzičkoj akademiji u Novom Sadu. Kako je rekao, stvorio je razna dela i nada se da će školovanje nastaviti putem uspeha.
VUKOVCI
U generaciji od 23 učenika njih četvoro su nosioci diplome „Vuk Karadžić”: Ksenija Vereš, Majda Mandić, Filip Crnovršanin i Dino Šarvari. Njima su uručene i poklon knjige.
CRTEŽ ZA USPOMENU
Učenica Dunja Kovačević želi da upiše dizajn zvuka i da jednog dana radi u studiju. Pevanje neće zapostaviti.
– Školovanje nije bilo lako. Treba mnogo vremena da se izdvoji za muzičku školu, ali se isplati. Bilo je zabavno i zanimljivo. Smatram da je društvo mnogo bolje nego u ostalim školama, jer nas je malo. Pripremila sam crtež na drvenom stalku za note, koji sam posvetila profesorki solo pevanja Ani Aleksić Šajrer. Želela sam da joj poklonim nešto u znak zahvalnosti i da ima nešto što će je podsećati na sve nas – kazala je Dunja.
Vukovci: Majda, Dino, Filip i Ksenija
Filipov govor dirnuo je prisutne
Profesori Marko Mojin i Katarina Čuč Janačković zagrejali su atmosferu
