Jedan od istaknutih aktera nedavnih lokalnih izbora neočekivano je bila Izborna komisija u Nišu. Zrenjaninska nije bila ni blizu toliko eksponirana, ali se našla u nesporazumu sa pojedinim učesnicima izbora.
Naime, nekoliko dana nakon glasanja, predstavnici koalicije „Zrenjanin protiv nasilja” tražili su i dobili priliku da obave uvid u izborni materijal sa 14 birališta. Smatrajući da su im oba puta bila uskraćena prava, uložili su prigovore, koje je Gradska izborna komisija (GIK) jednoglasno odbila. Drugi uvid je čak okončan policijskim uviđajem. GIK je našao da su učesnici uvida oštetili materijal cepanjem zapečaćenih koverata, zatim vađenjem i brojanjem listića. Koalicija se u medijima žalila da im je vlast onemogućila uvid.
Predsednik GIK-a advokat Jovan Stankov priznaje da ga je takav razvoj događaja neprijatno iznenadio, budući da su od raspisivanja izbora korektno sarađivali sa svim učesnicima. Navodi da ne pamti slične nesporazume tokom 14 godina, koliko je na čelu ovog tela. Smatra da je narativ „vlast je opoziciji zabranila uvid” neprihvatljiv.
– Osnovni princip našeg rada nije politički nego pravni. Naši članovi ne zastupaju interese političkih stranaka već se staraju o tome da se ceo izborni postupak sprovede u skladu sa zakonom. Dokaz tome jeste činjenica da smo teške odluke donosili jednoglasno, recimo o prekidu drugog uvida, ali i o rezultatima izbora i dodeli mandata odbornicima. Svi učesnici u izbornom postupku imaju identične uslove. Nemamo razloga da bilo šta krijemo. Nakon izbora nije bilo prigovora o nepravilnostima tokom sprovođenja glasanja?
– Ne, bilo je tek nekoliko prigovora koji nisu imali veze sa narušavanjem celokupnog izbornog procesa i time da je nekome bilo povređeno izborno pravo, a što bi u konačnosti uticalo na rezultate. Jedino je lista „Zrenjanin protiv nasilja” imala prigovore smatrajući da im je povređeno pravo na uvid u izborni materijal. Bilo je primedaba u zapisnicima o radu biračkih odbora, ali se one ne mogu smatrati prigovorom. Sve primedbe objavljujemo na sajtu Republičke izborne komisije (RIK) nakon čega ovlašćeni podnosilac može GIK-u da uloži prigovor. Zbog čega je došlo do nesporazuma u vezi sa uvidom u izborni materijal?
– Stranke mnogo značaja pridaju uvidu. Pogrešno smatraju da imaju ovlašćenje da kontrolišu izborni materijal, što je suprotno zakonima o lokalnim izborima i o izboru narodnih poslanika. Ne može proglašena lista da kontroliše rad organa za sprovođenje izbora. Ne može ni GIK da kontroliše rad biračkog odbora, izuzev u propisanim slučajevima. Naime, birački odbor GIK-u nakon glasanja u najkraćem roku predaje izborni materijal, među kojim je i koverta zapečaćena sigurnosnom nalepnicom u kojoj su kontrolni list, neupotrebljeni, nevažeći i važeći glasački listići. Mi samo konstatujemo da je materijal predat. Za sadržaj koverte garantuje birački odbor kao najbitniji organ za sprovođenje izbora. Stranke članove biračkog odbora pogrešno nazivaju kontrolorima. Oni nikoga ne kontrolišu, već sprovode izbore.
Inače, pomenuta koalicija nije u pismenom zahtevu tražila neposredan uvid u listiće koji su u zapečaćenim kovertama, niti je zahtevala da ih prebrojava. Naknadni usmeni zahtev za to jesu podneli drugi put, ali ga GIK nije razmatrao jer nije podnet u pisanoj formi uz navođenje obaveznih elementa. Prema tome, izborni materijal je stavljen na uvid u formi u kakvoj je primljen nakon glasanja. U kojim slučajevima kontrolišete birački odbor?
– To su postupci po prigovoru i postupci po zahtevu za kontrolu zapisnika o radu biračkog odbora. U te dve procedure GIK ima ovlašćenje da upoređuje izborni materijal sa podacima u zapisniku o radu biračkog odbora, što znači da tada možemo da otvorimo zapečaćene koverte, ali po posebnoj proceduri. Postoji li nepoverenje u GIK?
– Ne, događaj tokom drugog uvida je bio izolovan slučaj. U toku izbornog procesa su nas kontinuirano pozivali svi učesnici izbora i sa svima smo imali odličnu komunikaciju.
Smatram da stranke nemaju šta da zamere GIK-u. Bilo im je omogućeno i više prava nego što im po zakonu pripada. Recimo, pravo na uvid podnosilac liste ima u roku od 5 dana od izbora (petak). Oni su podneli zahtev u petak po podne, a u ponoć se završava pravo na uvid. Ipak, omogućili smo im da dođu u ponedeljak. U cilju potpune transparentnosti, sve odluke smo, pored sajta RIK-a, objavljivali i na sajtu Grada, iako nam nije obaveza. Takođe, sve predstavnike proglašenih lista blagovremeno smo obaveštavali o svakoj izbornoj radnji: o pripremi, štampanju i predaji dokumentacije, pakovanju… Svima smo upućivali pozive da pošalju ovlašćena lica da svemu tome prisustvuju, ali nijednom nije došao nijedan predstavnik proglašene liste. Obučavate li članove biračkih odbora?
– Obuke vode ovlašćeni predavači sa položenim ispitima: zaposlena u Gradskoj upravi Jelena Dragić, Živa Slavko, član stalnog sastava GIK-a i Branislava Jovanov, zamenica člana stalnog sastava. Apelovali smo na kolege iz proširenog sastava da obaveste svoje stranke da pošalju članove biračkih odbora na obuke.
Kažete da Komisija funkcioniše složno, mada članove predlažu različite partije?
– Stalni sastav GIK-a je na okupu nekoliko godina i znaju za moj princip da politike u okviru ovog organa ne sme da bude. Članovi i njihovi zamenici u proširenom sastavu, koje su predložili podnosioci izbornih lista, možda u prvom momentu zastupaju interese stranaka, ali vrlo brzo shvate da to u našoj komisiji neće proći. Dešava se da pri popunjavanju proširenog sastava ni ne znamo ko je predložen od koje stranke, niti nas to zanima.
Milana Maričić
Šta je GIK?
Gradsku izbornu komisiju (GIK) u stalnom sastavu čine predsednik, zamenik, osam članova i njihovih zamenika (u lokalnoj samoupravi sa najviše 100.000 birača). Imenuje ih skupština na predlog odborničkih grupa srazmerno njihovoj zastupljenosti u parlamentu. GIK radi u proširenom sastavu dok ukupan izveštaj o rezultatima lokalnih izbora ne postane konačan. Članstvo proširenog sastava imenuje GIK na predloge podnosilaca proglašenih izbornih lista. Mandat stalnog sastava GIK završava se sa novim sazivom skupštine.
