Ako pamtimo prošlost, bolje ćemo razumeti sadašnjost
Sistematski državni progon i genocid nad različitim etničkim, verskim i političkim grupama ljudi tokom Drugog svetskog rata od strane nacističke Nemačke i njenih saradnika svet pamti kao Holokaust. U vihoru ovog pogroma najviše su stradali Jevreji, zatim Srbi i pripadnici Romske nacionalnosti, ali nisu bili jedini. Putem koncentracionih logora smrti kojih je bilo i kod nas, ali i širom nacističkih zemalja, ljudi su odvođeni na put bez povratka. Jedan takav događaj odigrao se u tadašnjem Bečkereku, 18. avgusta 1941. godina kada je blizu 1.300 Jevreja, brodovima deportovano u Beograd, u logor Staro sajmište gde su okončali svoje živote. Našem sugrađaninu Branislavu Kostiću događaj je poslužio kao inspiracija za roman prvenac koji je nedavno ugledao svetlost dana. Izdavači su novosadska „Bistrica“ i Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“.
Autor je objasnio šta ga je podstaklo da napiše još jedno u nizu dela koje se bavi tematikom Holokausta, a kojima je naša književnost izuzetno bogata.
– Ispričao sam priču o stradanju moje porodice. Činjenice su poređane hronološkim redom, neka imena su izmišljena, ali ljudi su postojali, na ovaj ili onaj način.
Priča je u osnovi istinita, ali sam sebi dao slobodu da unesem neke detalje koji su, na neki način, uobličili i pojačali sve zabeleženo. Roman je posvećen moji roditeljima Jozefini i Dragomiru, ali i svim onim običnim, malim ljudima koji su svojim postojanjem potvrdili iskonsku istinu da dobrih ljudi ima i da na njima svet počiva. Pokušao sam da od zaborava otrgnem neke fragmente života četrdesetih i pedesetih godina dvadesetog veka – veka stradanja i nerazumne mržnje, ali i veka ljubavi i čovekoljublja. Da svega ovoga tada nije bilo, ne bi bilo ni potomaka ove porodice o kojoj pišem, kojima ovo darujem, s ljubavlju. U znak sećanja i želje da se nikada i nikome ne ponove te godine patnje, stradanja, ali s verom u bolje sutra – navodi Branislav Kostić.
Na 64. tradicionalnom nagradnom konkursu za radove sa jevrejskom tematikom za 2020. godinu roman „Jozefina i Jovanka“, Saveza jevrejskih opština Srbije, nagrađen je otkupom!
Žiri su činili prof. dr Milan Ristović, književnik i profesor Filip David i književni kritičar Bogdan A. Popović.
– Ako pamtimo prošlost, bolje ćemo razumeti sadašnjost, a budućnost neće biti za nas noćna mora koju iščekujemo sa strepnjom i strahom. Ovakve poruke možemo iščitati između redova Kostićeve knjige. Glavni junaci porodične sage preživeli su sve strahote rata i dočekali starost pronalazeći sreću u malim stvarima istrajavajući u dobroti, čovekoljublju, hrabrosti, ljubavi… svemu što pravog čoveka čini čovekom uprkos zlu, pošasti, smrti, ljudskoj tragediji. Kostićeva porodična saga, nije samo svedočanstvo prošlog vremena i zato je treba čitati s pažnjom – objašnjava u predgovoru Zoran Lazin, urednik izdanja i publicista.
Branislav Kostić je rođen 25. marta 1952. u Zrenjaninu gde se i školovao. Završio je Fakultet političkih nauka u Beogradu. Novinarstvom se profesionalno bavio 26 godina radeći za list „Zrenjanin“, Tanjug i „Dnevnik“. Uređivao je časopis „New Deal“, a od 2001-2003. izdavao je i uređivao časopis „Šansa“. Živi u Novom Sadu.
