Namera je povećati poslovanje na tržištu
Javno preduzeće za urbanizam gradska je ustanova koja, pod nešto drugačijim imenima i organizacionim formama, postoji već više od 50 godina, baveći se urbanističkim planiranjem u Gradu Zrenjaninu. Protekla, 2017. godina je za JP za urbanizam prva godina samostalnog poslovanja, budući da je krajem 2016. godine tadašnja Direkcija za izgradnju i uređenje grada promenila pravnu formu i naziv i postala Javno preduzeće za urbanizam.
Ova transformacija bila je obavezna zbog izmena Zakona o budžetskom sistemu kojim su direkcije, fondovi i javna preduzeća izuzeti sa spiska indirektnih korisnika budžeta. Veći deo nadležnosti nekadašnje Direkcije za izgradnju grada ostao je Javnom preduzeću za urbanizam, dok je deo je prebačen Gradskoj upravi, gde je prešao i značajan broj zaposlenih bivše Direkcije.
SVE U ISTI BUDžET
– Ostalo nam je 38 zaposlenih, od 70, koliko je ranije bilo. I dalje se bavimo pre svega arhitektonskom delatnošću na osnovu koje radimo urbanističke i prostorne planove, a imamo još i delatnosti nadzora nad održavanjem puteva i javne rasvete, odnosno funkciju upravljača puteva. Reorganizacijom smo prestali da obavljamo funkciju uređenja i izgradnje građevinskog zemljišta, što podrazumeva opremanje zemljišta komunalnom infrastruktorom – vodom, gasom, električnom energijom, toplovodima itd. Time se od sada bavi Gradska uprava – Odeljenje za privredu, lokalni, ekonomski i ruralni razvoj, izgradnju i uređenje Grada i zaštitu životne sredine – objašnjava direktor JP za urbanizam Jovan Cvetić.
On dodaje da je Gradska uprava takođe preuzela i naplatu nekadašnje naknade za uređenje građevinskog zemljišta, a koja se sada zove doprinos za uređenje građevinskog zemljišta. – Ali sve to ide u isti budžet – ko god da naplaćuje. Te pare služe samo za uređenje i opremanje građevinskog zemljišta, ne mogu da se koriste u neke druge svrhe – kaže Cvetić. IZRADE PLANOVA GENERALNE REGULACIJE
Reorganizacija takođe znači da je promenjen i način finansiranja JP za urbanizam, jer više neće biti transfernih sredstva budžeta Grada već samo sopstvenih prihoda. Njih JP stiče najviše pružanjem usluga osnivaču, odnosno Gradu, i manjim delom poslujući na tržištu. Ipak, prema Poslovnom planu ovog preduzeća za 2018, namera je da se tržišni prihodi ove godine povećaju.
Neki od najznačajnijih poslova JP za urbanizam koji su završeni u 2017. godini jesu izrade planova generalne regulacije: „Berbersko-Bolnica”, „Jugoistok I”, „Banatski Despotovac” i „Lazarevo”. Takođe je završeno i asfaltiranje ulice Franje Kluza, započeti su radovi u Barskoj, obavljano je zimsko i letnje održavanje puteva i zamenjivana je signalizacija.
– Prioriteti za 2018. biće i izmene i dopune planova detaljne regulacije „Jugoistok”, „Bagljaš” i „Mala Amerika”, kao i izrade četiri Plana detaljne regulacije za radne zone Jugoistok II (A, B, C, D). Nijedan od planskih dokumenata ne radi se bez pet-šest meseci – naglašava rukovoditeljka Odeljenja za urbanizam i prostorno planiranje u JP za urbanizam Branka Bajović, dodajući da je to veliki obim poslova koje obavljaju za Grad.
Govoreći o izmeni Plana detaljne regulacije „Mala Amerika”, ona je objasnila da je Jezero 3 još pre nekoliko godina, izmenama planskih dokumenata, pripalo teritorijalnoj celini Mesne zajednice „Centar”.
VAŽNOST DOKUMENTA
– Osnovna stvar i prvi korak za dovođenje investitora jeste da postoji planski dokument – urbanistički plan, jer u suprotnom nijedan investitor ne bi došao u grad. Kada smo 2003. godine počeli da radimo radnu zonu Bagljaš-aerodrom, nismo imali nijednog investitora. Svi su se pitali šta će nam taj plan. Ipak, posle pola godine je došao nemački investitor koji je uzeo 40 hektara – ističe Branka Bajović.
AKTIVNI GRAĐANI
U svakoj izradi planova učestvuju i građani, podseća Branka Bajović: – Imaju za to mogućnosti kroz rani javni uvid, koji traje 15 dana, kada mogu da se jave i daju svoje sugestije. Nakon toga mogu da daju svoje primedbe i kroz javni uvid koji traje 30 dana. Posle se organizuje otvorena sednica komisije za planove, kada građani dolaze da obrazlože svoje primedbe na dati plan. Mnogo puta se desilo da je komisija za planove uvažila mišljenje građana. To smo imali baš i kod nagrađenog Plana za Malu Ameriku, u kojem je pored Jezera 2 bio isplaniran parking, jer postoje planovi da kod ovog jezera bude plaža, a da ono bude namenjeno sportu i rekreaciji. Građani su tada rekli da ne žele parking na tom lokalitetu, a Komisija je prihvatila primedbu, tako da smo parking ukinuli i tu je ostala zelena površina.
