Skromno i bez velikih reči članovi Kulturno-umetničkog društva „Veljko Lukić Kurjak“ obeležili su sedamdeseti rođendan. Najmlađi članovi folklorne sekcije otpevali su rođendansku pesmu u društvu četvoro veterana KUD-a: Ružice Vasić, Miloša Škare, Steve Savića i Milorada Kandića. Nakon toga mladi folkloraši su uz muzičku pratnju njihovog koreografa Vanje Ilijeva izveli nekoliko igara. Nažalost, ovaj rođendanski program nije mogao da se održi na sceni Spomen doma u Lukićevu. Sala, koju su nekad najviše koristili članovi KUD-a već deset godina je neupotrebljiva, nakon što se srušio plafon. Rekonstrukcija nije završena do kraja. O ovom problemu članovi Društva su najviše diskutovali na Godišnjoj skupštini koja je održana simbolično, na dan osnivanja. Istaknuto je da je ovaj problem doprineo da dramske sekcije praktično i nema, jer glumci-amateri nemaju gde da održavaju probe.
KUD „Veljko Lukić Kurjak“ će ipak obeležiti značajan jubilej i to na sceni Kulturnog centra Zrenjanina, 15. decembra u 19 časova. Za taj dan se priprema jednočasovni program u kome će nastupiti dve folklorne grupe, muzički talenti iz sela koji se školuju u Muzičkoj školi, tamburaški orkestar, recitatori i veterani društva.
Ovo je bila i prilika da se članovi podsete prvih dana rada društva o čemu je govorio Miloš Škara. On sa ponosom kaže da je prvi put izašao na scenu sa osam godina.
– Za predstavu „Voda sa planine“, koja je igrana pre zvaničnog osnivanja društva bio je potreban dečak. Sećam se da su za izvođenje tog komada probušili patos na bini u starom domu, a stolar je u toj rupi napravio česmu od drveta. Da bi sve bilo autentično iza česme je stajao Savo Lukić i ibrikom sipao vodu, i publici dočarao da stvarno teče voda iz česme – seća se Škara detalja od pre sedam decenija.
Mišo Škara i Stevo Savić
Na prvoj skupštini Kulturno-prosvetnog društva u Lukićevu, 6. decembra 1948. godine, predlog za ime organizacije je bio „Mladost“. Glasalo se ipak o drugom predlogu, koji je tokom skupštine izneo Milisav Sarafijanović, da se društvo nazove „Veljko Lukić Kurjak“. Na osnivačkoj skupštini bio je prisutan 41 delegat. Sarafijanović je jedan od najistaknutijih članova društva, a uz njega su veliki doprinos dali osnivači Jelka Gašpar i Boro Radak.
Po programima najuspešniji period je bio do 1968. godine. Hroničari društva beleže da su na scenu postavljena 32 pozorišna komada sa ukupno 100 izvođenja, da je bilo 35 folklornih priredbi, 65 drugih scenskih prikaza i 20 književno-literarnih susreta.
Novi period sjajnog rada KUD-a bio je od otvaranja spomen doma 1977. pa u narednih nešto više od dvadeset godina. Nove prostorije bile su podsticaj da se reafirmiše folklor koji je prvi put osnovan 1960, a sada je sem mlađe grupe imao i veterane. Dramska sekcija je ređala predstave, praktično svake godine po jednu. Formiran je i tamburaški orkestar koji traje više od tri decenije. Zbog svega ovog KUD je dobitnik i Oktobarske nagrade opštine Zrenjanin 1987. godine.
Stagnacija u radu Društva stigla je zbog problema sa prostorom za rad, jer je sala neupotrebljiva. Pre nekoliko godina ponovo su u društvu pokrenuli rad sa mladima, svesni da je bez osnovnih prostorija teško unapređivati ovako ozbiljan segment kulturnog stvaralaštva.
