Posle 40 dana suše, sredininom prošle nedelje na našem području palo je u proseku od 20 do 30 litara kiše. To ipak nije bilo dovoljno da sasvim ožive kukuruz, soja i šećerna repa, dok je suncokret možda i jedina kultura koja je donekle dobro podnela visoke temperature.
– Nedostatak kiše odrazio se na stanje svih useva. U maju je bilo 12 kišnih dana, a u junu nijedan. Kukuruz je najviše stradao, ali ima razlika između njiva, zavisno od rokova setve i semena, odnosno primene agrotehničkih mera. Julske padavine mogle bi da poprave stanje suncokreta koji je na našem području zastupljen na oko 40.000 hektara – objasnila je za RTS Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
Radovan Bokić, direktor ZZ „Agro-Klek”, zabrinut je za stanje useva na njivama. To će direktno uticati i na obezbeđivanje hrane za stoku u narednih godinu dana.
– Posledice mogu da budu katastrofalne po stočni fond. O kakvoj se suši radi, ilustruje i podatak da smo na 150 hektara nekada imali 100 vagona lucerke, a sada smo skinuli pet puta manje te značajne stočne hrane. Pritom, ne verujem da će u sadašnjim uslovima biti nove kosidbe. Kukuruz je u katastrofalnom stanju, kao i površine zasejane za silažu. Osim toga, sigurno je da će silažni materijal biti izuzetno nekvalitetan, jer su stabljike zbog nepovoljnih vremenskih uslova, kao obična trska – ističe Bokić i dodaje da se nada da će država intervenisati kako bi se stočni fond sačuvao.
To potvrđuje i Vukašin Baćina, poljoprivrednik iz Jaše Tomića, koji je i jedan od malobrojnih individualnih stočara na tom području.
– Druge kosidbe i baliranja lucerke nije bilo. Imaćemo problema sa stočnom hranom. U Jaši postoji i pašnjak, ali je on od visokih temperatura prosto izgoreo. Nema trave niti ičega zelenog. Država mora nešto da učiniti. Na primer, da nas oslobodi plaćanja zakupa za državno zemljište – veli Baćina i dodaje da će ovih dana sa predstavnicima udruženja stočara iz Banata situaciju izložiti ministru poljoprivrede Draganu Glamočiću.
Slično je na području opština Žitište, Nova Crnja i Novi Bečej, kao i u okolini Zrenjanina.
Početkom ove nedelje na otkupnom mestu NSAGRO-ING u Aradcu još uvek je bio u toku otkup ovogodišnjeg roda pšenice. Tamo je uskladišteno blizu 5.000 tona ove žitarice, što je rekord od nastanka navedenog preduzeća.
Saznajemo da je u Aradcu rod ove godine rekordan i da se kretao u proseku od oko četiri tone po jutru.
– Zadovoljni smo prinosom hlebnog zrna pod kojim imamo 60 jutara. Zbog nepovoljnih vremenskih prilika, svi drugi usevi su u lošem stanju. Teško može da nas spasi kiša, i da se Tisa izlije, malo bi bilo pomoći – kaže Tamara Birmanac, koja je dovezla pune prikolice pšenice na vagu za merenje.
NIKOLA BOŽOVIĆ
PREDNOST DOMAĆIM SORTAMA
U izmenjenim vremenskim uslovima izuzetno je značajan izbor semena. Na primer, u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu ističu da ima područja gde je određeni sortiment kukuruza, prilagođen klimi i zemljištu, dao dobre rezultate. Navode i da domaće sorte kukuruza imaju prednost.
