Kablovi i auto-gume izvozne perjanice

Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Struktura izvoza jedne privrede ukazuje na stepen njene međunarodne konkurentnosti. Po pravilu, u razvijenim državama u delatnostima u kojima postoji visok stepen dodate vrednosti, viškovi artikala se plasiraju na inostrana tržišta. Nasuprot tome, u manje razvijenim i nerazvijenim ekonomijama dominira proizvodnja sirovina i poluproizvoda u kojima nisu materijalizovani znanje i inovacije.
Postojeća sektorska struktura privrede Srbije u značajnoj meri je rezultat realizovanih stranih direktnih investicija (SDI) tokom prethodnog perioda. Nakon 2006. godine fokus ekonomske politike je bio na privlačenju novih „grinfild” projekata putem davanja direktnih subvencija ulagačima iz inostranstva za svako novootvoreno radno mesto.
Do 2020. godine realizovano je više od 340 takvih poduhvata. Njihova ukupna vrednost je oko 3,8 milijardi evra, a angažovano je 93.000 radnika. Za to je iz državnog budžeta opredeljeno i/ili isplaćeno blizu 750 miliona evra. To znači da su poreski obveznici izdvajali u proseku oko 8.000 evra po jednom novozaposlenom radniku. Pri tome, u strukturi SDI su dominirala ulaganja u automobilsku industriju (uglavnom proizvodnja kablova i drugih elektrodelova, guma i sl.), zatim u
elektro i metalski kompleks, te u industriju kože i obuće.
U navedenim delatnostima je otvoreno blizu 100 novih pogona čija je ukupna investiciona vrednost iznosila oko 2,3 milijarde evra. Uposleno je oko 50 hiljada ljudi, a iz budžeta je za to isplaćeno oko 450 miliona evra podsticajnih sredstava.
Podaci o vrednosti i strukturi izvoza za 2023. godinu pružaju informacije o tome koje su privredne grane u međuvremenu postale naši glavni aduti. Ukupna vrednost izvoza Srbije u toku prethodne godine iznosila je oko 30,8 milijardi američkih dolara. Od toga se najviše odnosilo na električne kablove za auto-industriju (blizu 2,2 milijarde), električnu energiju (1,37 mlrd.), rudu i koncentrat bakra (1,35 mlrd.), elektromotore i generatore (955 mil. dolara), auto-gume (895 miliona) i delove za traktore i motorna vozila (776 miliona). Tek na sedmom mestu, sa vrednošću od 516 miliona dolara i učešćem od 1,68% u ukupnom izvozu se nalazi proizvodnja voća i orašastih plodova.
Prvih šest navedenih grupacija zbirno čine blizu 25% vrednosti našeg plasmana na stranim tržištima. Prema ekonomskoj nameni, dominantnu poziciju (čak 41,2%) zauzimaju intermedijarni proizvodi, odnosno oni koji nisu u potpunosti završeni, već su predviđeni za dalju obradu. Sofisticiraniji produkti, intenzivni znanjem i tehnologijom se nalaze daleko niže na rang listi, sa udelima u ukupnoj vrednosti izvoza znatno ispod 1%.
Očito je da su rudarstvo, proizvodnja kablova i drugih elektro-delova za auto-industriju, kao i autogume – postali naše izvozne perjanice. Iako na kratak rok, tako se obezbeđuje lepšana makroekonomska slika (rast zaposlenosti i bruto domaćeg proizvoda). Reč je o neodrživom modelu rasta i razvoja.