Kako će se trošiti budžet?
Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Skupština grada je usvojila rebalans budžeta kojim je predviđeno (nominalno) povećanje ukupnih rashoda i izdataka za nešto više od 786 miliona dinara (rast od 12,4%). Do kraja godine iz gradske kase će se potrošiti oko 6,7 miliona evra više u odnosu na prvobitne planove (60,6 umesto 53,9 mil. evra). Predviđen je fiskalni deficit (višak tekućih rashoda nad prihodima) od 614 miliona dinara (oko 5,2 miliona evra), što je u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu kojim je propisana dozvoljena granica od maksimalno 10% od prihoda u tekućoj godini.
Izdaci iz budžeta se mogu razvrstati po različitim kriterijumima. Prema nosiocima raspodeljuju se na Skupštinu, gradonačelnika, zdravstvo, osnovno i srednje obrazovanje itd. Drugi način je prema tzv. funkcionalnom principu na rashode za zaposlene, korišćenje roba i usluga, kapitalne izdatke, otplatu kamata, subvencije… U poslednjih nekoliko godina dele se i na 17 programskih aktivnosti: stanovanje, urbanizam i prostorno planiranje, komunalne delatnosti, lokalni ekonomski razvoj, razvoj turizma, poljoprivreda i ruralni razvoj, zaštita životne sredine, organizacija saobraćaja i saobraćajna infrastruktura, predškolsko vaspitanje i obrazovanje, osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje, socijalna dečja zaštita, zdravstvena zaštita, razvoj kulture i informisanja, sporta i omladine, opšte usluge lokalne samouprave, politički sistem lokalne samouprave i energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije (OIE).
Prema usvojenom rebalansu u ovoj godini najviše će se utrošiti za: opšte usluge lokalne samouprave (18,76%), zaštitu životne sredine (14,33%), predškolsko vaspitanje i obrazovanje (9,56%), razvoj sporta i omladine (8,48%), osnovno obrazovanje i vaspitanje (7,28%), razvoj kulture i informisanja (7,16%), komunalne delatnosti (7,08%), stanovanje, urbanizam i prostorno planiranje (6,73%). Najmanje je predviđeno za lokalni ekonomski razvoj (0,21%) i energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije (0,68%).
Poređenjem strukture izdataka iz ovogodišnje lokalne kase sa onom koja je ostvarena lane na nivou svih lokalnih samouprava u Srbiji, dolazi se do bitnih zaključaka. Prema planu, u Zrenjaninu će se izdvojiti nešto više (24,1%) od proseka (18%) u okviru stavke „rashodi za zaposlene”. Sa druge strane, planirani udeo kapitalnih izdataka u ukupnim u Zrenjaninu je niži (12%) od proseka u Srbiji (18%). Istina, predviđeno je povećanje rashoda u okviru „zgrada i građevinskih objekata” za 125 miliona dinara (22,6% više od plana), ali je to, pre svega, zahvaljujući sredstvima od Uprave za kapitalna ulaganja za sanaciju Gradskog stadiona. Poželjno je da u strukturi izdataka značajnije učešće ostvaruju kapitalni na račun tekućih izdataka, posebno oni koji imaju produktivni karakter (ulaganja u komponente koje će biti poluga ekonomskog razvoja). Pozitivno je opredeljenje da se značajnija pažnja posveti ekologiji i zaštiti životne sredine. Sa druge strane, trebalo bi više odvajati za unapređenje energetske efikasnosti i podsticanje šire primene OIE.
