Prodavac prodaje, a kupac kupuje nekretninu upisanu u zemljišnom knjižnom ulošku broj 5 K.O. Klek, parc. br… njiva površine 1 hektar, 76 ari i 09 kvadratnih metara. Prodavac ovim ugovorom potvrđuje da mu je kupoprodajna cena u celosti isplaćena i da ima za obavezu da kupca uvede u posed do 1. novembra 2006. godine… – ovo se, između ostalog, nalazi u kuporodajnom ugovoru između komšija iz Kleka – Čeda Kijca (kupac) i B.P. (prodavac). Predmet prodaje je tri jutra obradivog zemljišta.
Naravno, da bi se došlo do ovakvog ugovora dobijena je i saglasnost vlasnika prvih parcela do one koja se prodaje. To je, uz overu potpisa zainteresovanih strana, zavedeno u nekadašnjem Opštinskom sudu u Zrenjaninu 16. juna 2005. godine. Pravosnažno sudsko rešenje izdato je 23. decembra iste godine, uz napomenu da je kupac izmirio sve obaveze prema prodavcu, kao i druge sudske i poreske dažbine.
Logično bi bilo pomisliti da je ova kupoprodaja uz obostranu saglasnost komšija završena brzo i efikasno. Međutim, obrt dolazi sedam-osam godina kasnije.
– Kada su počele da se ostvaruju državne subvencije na obradive površine, bio sam zatečen kada sam u zrenjaninskom katastru saznao da se kupljena zemlja ne vodi na moje ime, već na komšiju B.P. i njegovu sestru Lj. B. Tog trenutka nastaju moje nevolje oko dokazivanja prava vlasništva nad zemljištem koje sam na legalan način kupio – započinje razgovor Čedo Kijac.
Iz podeblje fascikle nudi dokazni materijal: kupoprodajni ugovor, rešenje Opštinskog suda, izvod iz zemljišnih knjiga, tužbe, žalbe, rešenja…
Kako je, zapravo, došlo do ovog spora koji se po sudovima provlači već desetak godina?
– Prilikom kupovine zemlje postojala je potpuno čista papirologija. Po svoj prilici, prilikom prenosa zemljišne imovine u centralni katastar zanemarena je promena vlasnika zemljišta, te je ono zavedeno ponovo pod imenom pokojnog oca čoveka koji mi je prodao njivu. Ovo je iskorišćeno, kako se čini, da se uradi i dodatna ostavinska rasprava na ovu imovinu koju su brat i sestra nezakonito i bez ikakvih moralnih načela međusobno podelili. Mada u celom slučaju ja krivim i državne strukture koje su grešku previdele i omogućile da se ovako nešto dogodi – navodi Kijac.
Ova nevesela priča, prema rečima našeg sagovornika, dobila je potom još aktera – osobu iz Zrenjanina koja je po dogovoru sa pređašnjim vlasnicima sporne njive sklopila ugovor o darovnom pravu na njenu polovinu.
– Na poslednjem ročištu u Osnovnom sudu u Zrenjaninu taj deo darovnog ugovora je proglašen ništavnim, ali na ceo slučaj nije stavljena tačka. Naprotiv, po ovoj presudi sada C.D, kao pravni sledmenik pokojne majke Lj.B, ostvaruje pravo na taj drugi deo njive koju sam kupio i koju obrađujem već godinama. U presudi još stoji da su tužene strane dužne da mi nadoknade troškove sudskog postupka koji su do sada narasli na oko 300 hiljada dinara. Naravno, neću se zaustaviti na ovoj presudi. Već sam uputio žalbu Apelacionom sudu u Novom Sadu – dodaje Kijac. Na kraju veli da će, ukoliko bude potrebno, pravdu tražiti u Strazburu.
