Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Globalno zagrevanje spada među najveće izazove sa kojima se susreće ova generacija. Rast prosečne temperature, intenzivnije i češće suše, obilne padavine, poplave i druge degradirajuće pojave utiču na celokupno čovečanstvo. Neke grupacije su ipak izloženije njihovima negativnim efektima. Ovo se posebno odnosi na stanovništvo ruralnih područja, koje se pretežno bavi poljoprivredom.
U tom pogledu, situacija se ne razlikuje mnogo ni na teritoriji grada Zrenjanina, odnosno u okolnim selima.
U ruralnim sredinama preovlađuju zanimanja i delatnosti koje su po prirodi podložnije uticaju vremenskih (ne)prilika. Naime, poljoprivredna proizvodnja je veoma zavisna od zemljišta, reljefa, konfiguracije tla, klime, što uvećava poslovne rizike i čini dohotke nestabilnijim. Klimatske promene utiču na kvalitet oranica, uslove za uzgajanje agrarnih kultura, raspoloživu količinu (zalihe) vode i drugih važnih resursa na koje se proizvođači i uzgajivači oslanjaju. Zbog toga ekstremni vremenski uslovi i rizici povezani sa klimom mogu izazvati dugoročne poremećaje u ruralnim zajednicama. Proizvodnja i prinosi su sve nestabilniji, a time i materijalni položaj ljudi. Usled teških uslova za život i rad, mlado stanovništvo napušta rodna mesta i seli se u urbane sredine u potrazi za boljim životom.
Uprkos navedenom, u ruralnim oblastima do sada nije sprovedeno dovoljno specifičnih mera sračunatih na prilagođavanje klimatskim promenama. Klasičan primer u Srbiji je nedovoljno navodnjavanje. U pitanju je izgradnja, upotreba i održavanje objekata i uređaja pomoću kojih se dovodi voda u zemljište sa ciljem da se ostvare veći i stabilniji prinosi odgovarajućih poljoprivrednih kultura.
Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), ukupna navodnjavana površina u Srbiji je u 2022. godini iznosila tek 1,6% od ukupno korišćenih njiva, bašta, voćnjaka, vinograda, livada i pašnjaka. To je čak 5,5 puta manje u poređenju sa prosekom EU (8,9%), o čemu svedoče podaci Evrostata za 2016. godinu. Procenat navodnjavanog poljoprivrednog zemljišta varira među državama članicama EU i uglavnom zavisi od regionalne/lokalne klime i vrste agrarne proizvodnje u konkretnoj zemlji. Udeo navodnjavanih površina najveći je na Kipru (34,1%), Malti (32,9%), Italiji (32,6%), Grčkoj (29,7%), Holandiji (29,1%), Španiji (15,7%) i Portugaliji (15,1%), dok je nešto niži u Mađarskoj (4,9%), Slovačkoj (3,9%), Austriji (3,7%), Bugarskoj (3%), Rumuniji (2,7%).
Evidentno je da Srbija značajno zaostaje na tom planu. Ovo je važno pitanje i za budući razvoj Zrenjanina i okoline. Edukacija proizvođača i obezbeđivanje finansijskih sredstava za izgranju irigacionih sistema je nešto što bi moglo da unapredi uslove za poljoprivrednu proizvodnju i materijalni položaj ljudi koji žive i rade na selu. Neprilagođavanje klimatskim promenama moglo bi mnogo da nas košta.
