Prethodnog vikenda nam je bilo lepo, uživali smo, zar ne? Produženi vikend… Međutim, sumnjam da mlađe generacije znaju zašto nam je zakonodavac podario dodatne slobodne dane. Verovatno su uvereni da je to posledica neke (ne)pogodnosti sa društvenih mreža.
Budimo realni, mnoge više ne interesuje ko se bori za po osam sati rada, sna i slobodnog vremena. Oni koji su rođeni u novom milenijumu smatraju da im sve pripada. Počev od roditeljske paženje, pa do slobodnih dana. Očito ih majka i otac, vaspitači i mediji nisu dovoljno podučili. Sloboda nije data, za nju se mora boriti.
Paradoksalno je da danas nema ozbiljnog sindikalnog aktiviste u Banatu. Kada sam počinjao novinarsku karijeru, znalo se koga treba pitati za stav o radničkim pravima. Mirko Malešev je bio simbol borbe tzv. državnog sindikata. Nije mu bilo teško da se bori za stavove potlačenih i to na vrhuncu privatizacionog cirkusa. Još ekstremnija je bila Milena Prstojević. Zbog svojih gledišta bila je procesuirana. I dalje je mnogi pamte po vezivanju lancima za vrata suda.
Očito je da svako vreme ima svoje junake. Pitanje se postavlja ko su danas zastupnici obespravljenih. Ne pada mi ničije ime na pamet. Nemoguće da je radnička klasa zadovoljna. Da nije problem u nama?
