Kao sudski veštak ekonomsko-finansijske struke neretko sam se suočavao sa proneverama u maloprodajnim objektima. Scenario je, po pravilu, uvek bio isti. (Ne)častive poslovođe su ponekad koristile vlastiti položaj kako bi „obrtale“ dnevnim pazarima prodavnica za koje su bile zadužene. Kako to obično biva, savršenog zločina nema, pa nepočinstva kad-tad isplivaju.
Ovih dana me obasipaju brojne informacije o sličom slučaju. U jednom stranom trgovinskom lancu „nestalo“ je više od 100 hiljada evra. Navodno ih je njihov visoko pozicionirani uposlenik otuđio pred nadzornim kamerama. Logično pitanje se postavlja, otkud takva nepromišljenost? Kakav je to izgrednik koji ne želi da zabašuri svoje tragove?
Prema nezvaničnim saznanjima iz operativnih registara, grešnik je (ne)svesno „pozajmio“ milione dinara od svog poslodavca. To mu je bio jedini način kako bi se zaštitio od poverilaca?! Naime, pojedinci i institucije (u narodu zvani zelenaši) su ga priterali uza zid… Šta mu je drugo preostalo nego da nadležnima sve ispriča!
Poput popularne televizijske TV serije, sledi obrt. Mnogi ugledni političari/medijski stručnjaci/kafedžije u javnosti su se predstavljali kao dobročinitelji. Šta ako se njihova imena nađu u spisima Posebnog odeljenja za borbu protiv korupcije Višeg suda u Novom Sadu?
