Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Odbornici Skupštine grada Zrenjanina su prošlog petka usvojili budžet za 2023. godinu. U pitanju je jedan od najvažnijih dokumenata, jer se iz gradske kase finansiraju poslovi iz nadležnosti Grada. Od (ne)raspoloživosti sredstava u proračunu zavisi kako će lokalna samouprava funkcionisati, koji će se projekti podržati, za koje svrhe će se trošiti novac poreskih obveznika…
Budžet odslikava snagu (veličinu) gradske privrede.
On predstavlja spisak planiranih prihoda i rashoda najčešće za period od jedne kalendarske godine. Po pravilu, što je lokalna ekonomija „jača”, veći je i proračun, i obrnuto. U kasi lokalne samouprave se prihoduje više sredstava kada preduzeća koja posluju u toj sredini imaju bolje rezultate, kada se osnivaju nove firme, zapošljava više radnika koji imaju veće plate. Suprotno, ukoliko privredni subjekti smanjuju obim poslovne aktivnosti, otpuštaju zaposlene i/ili im smanjuju zarade, manje se novca „sliva” po osnovu različitih poreza i drugih nameta.
Ukupna primanja budžetaZrenjanina sastoje se iz: poreskih i neporeskih prihoda, memorandumskih stavki, donacija, transfera i priliva od prodaje nefinansijske imovine. Pri tome, za lokalne samouprave najbitnija su dva „najizdašnija” poreska oblika – na dohodak i fond zarada i na imovinu. Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke doprinosi sa čak 55% ukupnim prihodima i primanjima budžeta Zrenjanina, a porez na imovinu sa 19%. Stoga je važno da se sagleda kako će se ove dve vrste prihoda kretati u toku naredne godine.
Na osnovu podataka u dokumentu pod nazivom „Odluka o budžetu grada Zrenjanina za 2023. godinu” mogu se doneti odgovarajući zaključci o tome kakvo se stanje u gradskoj kasi očekuje u narednoj godini.
Planirano je da poreski prihodi u 2023. budu veći za 4,91% (nominalno) nego lane. Pri tome, predviđeno je povećanje poreza na dohodak od 5,06% i nameta na imovinu od 3,67%. Očekivano povećanje poreza na zarade temelji se na pretpostavci da će investitori koji posluju na području Grada povećavati broj zaposlenih. Projekcije su da će se naredne godine zaposliti oko 750 novih radnika, od toga najviše u „Linglongu” (oko 500).
Predviđeni rast poreza na imovinu zasniva se na činjenici da je usled povećanja cena nepokretnosti na tržištu utvrđena nova (viša) cena kvadratnog metra po kojoj će se obračunavati ovaj namet počev od naredne godine.
Planirani ukupan fiskalni deficit od 696 miliona dinara će se finansirati najvećim delom iz neutrošenih sredstava iz prethodnih godina (546 miliona dinara) i pomoću investicionog kredita od poslovne banke (240 miliona dinara) u svrhu realizacije kapitalnih projekata.
