Korona „pokosila” spoljnu trgovinu
Piše: dr Dejan Molnar,
vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Stepen otvorenosti jedne privrede se uobičajeno izražava kao udeo zbira izvoza i uvoza robe i usluga u bruto domaćem proizvodu (BDP-u). Što je ovaj udeo veći, smatra se da je zemlja zavisnija od tzv. spoljnog faktora, odnosno od ekonomskih odnosa (transakcija) sa inostranstvom.
Ukoliko posmatramo zemlje iz bližeg i šireg evropskog okruženja možemo da zaključimo da je stepen otvorenosti privrede Srbije (a time i njena ekonomska zavisnost od inostranstva) prilično visok. Udeo zbira vrednosti uvoza i izvoza robe i usluga u BDP-u je u 2019. godini iznosio u Albaniji 76,7%, u Rumuniji 84,6%, u BiH 95,9%, u Hrvatskoj 102,8%, u Crnoj Gori 109,6%, u Severnoj Makedoniji 133,8%, u Sloveniji 159,7%, u Bugarskoj 123,7%, u Mađarskoj 163%, zatim u Nemačkoj 87,8%, u Španiji 66,9%, u Italiji 60,1%, u Francuskoj 64,6% itd., dok je u Srbiji dostigao nivo od 112,6%. Poređenja radi, pomenuti udeo je na nivou EU-28 (sa Velikom Britanijom) bio 90,2%, dok prosek za države Zapadnog Balkana beleži vrednost od 105,7%.
Kakve posledice je pandemija korona virusa izazvala u domenu spoljnotrgovinskog poslovanja u Srbiji? Da bismo to utvrdili, poslužićemo se podacima Narodne banke Srbije (NBS) u uvozu i izvozu robe i usluga. Podaci NBS svedoče o tome da je tokom prvih pet meseci (januar-maj) u 2020. u poređenju sa istim periodom 2019. godine izvoz robe iz Srbije opao za 10,1%, odnosno za 670 miliona evra – sa 6,65 milijardi u 2019. na 5,98 milijardi evra u 2020. godini. Tokom istog vremenskog intervala uvoz robe je smanjen za 6,4%, tj. za 580 miliona evra – sa 8,85 milijardi u 2019. na 8,27 milijardi evra u 2020. godini. Pošto je uvoz robe manje opao u poređenju sa izvozom, u posmatranom periodu je povećan deficit Srbije u domenu razmene robe i usluga sa inostranstvom za oko 90 miliona evra. Izvoz usluga je, u istom periodu (januar-maj), u 2020. godini smanjen za 4,7% u odnosu na 2019. godinu, odnosno sa 2,58 (2019) na 2,46 (2020) milijardi evra. Uvoz usluga je u istom periodu smanjen sa 2,19 (2019) na 2,03 (2020) milijardi evra.
Posebno je važno da se primeti da su negativni trendovi u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije sa inostanstvom počeli naglo da se ispoljavaju tokom aprila i maja meseca. Naime, u aprilu 2020. u odnosu na april 2019. godine, izvoz robe i usluga je opao za 25,9%, a uvoz čak za 27,7%. U maju 2020. u odnosu na maj 2019. pad je, takođe bio žestok – izvoz robe i usluga je smanjen za 26,8%, a uvoz za 25,3%.
Posmatrano po zemljama koje su naši najznačajniji trgovinski partneri, izvoz iz Srbije je u 2020. u odnosu na 2019. godinu drastično smanjen. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) za period januar-jun, naš izvoz u Nemačku je niži za 8,2%, u Italiju za čak 32,5%, u Rusiju za 7,4%, u Mađarsku za 4,9%, u BiH za 11,1%, u Sloveniju za 19,6%, u Austriju za 17,8%, u Francusku za 8,3%. Slične su tendencije, posmatrano po zemljama, i kada je u pitanju uvoz iz tih država u Srbiju.
