Korporativna pohlepa podupire inflaciju?
Piše : dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Rast cena u Srbiji još uvek ne usporava! Podaci Republičkog zavoda za statistiku o (među)godišnjoj stopi inflacije (promeni cena u tekućem u odnosu na isti mesec prethodne godine) ukazuju da su potrošačke cene u februaru 2023. porasle za 16,1% u odnosu na februar prošle godine. Poređenja radi, prosek za zemlje Evrozone (države u kojima se kao valuta koristi evro) je 8,6%, dok je februarska inflacija u SAD opala na 6%.
Skoro polovina rasta cena u našoj državi (oko 7,7 procentnih poena) duguje poskupljenju hrane i bezalkoholnih pića. U februaru je međugodišnji porast cena proizvoda iz ove grupacije bio čak 24,6%, a oni u strukturi obračuna indeksa potrošačkih cena (ukupne inflacije) imaju učešće od oko jedne trećine.
Cene hrane i bezalkoholnih pića su porasle najviše u poređenju sa svim ostalim grupama proizvoda koji ulaze u obračun ukupne inflacije – stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (24%), restorani i hoteli (22,2%), oprema za stan i tekuće održavanje (18,9%), ostali lični predmeti i ostale usluge (15%), rekreacija i kultura (9,5%), odeća i obuća (8,1%), alkoholna pića, duvan i narkotici (7,9%), zdravlje (7,4%), transport (6,6%), obrazovanje (2,8%) i komunikacije (0,8%).
Pri tome, cene hrane i bezalkoholnih pića u Srbiji beleže kontinuiran i snažan rast u vremenskom razdoblju od čak 20 meseci. Sa nivoa od „svega” 1,7% (jul 2021), pa do 24,6% (februar 2023). Od novembra 2021. (među)godišnji rast cena hrane je dvocifren i povećava se iz meseca u mesec. Ovo se najnepovoljnije odražava na životni standard siromašnijih slojeva stanovništva, koji skoro sav svoj dohodak troše za te namene.
Od početka godine cene hrane nastavljaju da beleže rast i u Evropskoj uniji. Kao glavni razlog za to navodi se naglo poskupljenje energenata u toku 2022. godine, što je doprinelo rastu, ne samo troškova proizvodnje i skladištenja hrane, već i povećanju izdataka za transport. Tome je kumovao i sukob u Ukrajini, pošto Rusija i Ukrajina zauzimaju veoma značajno mesto u proizvodnji hrane na globalnom planu.
Međutim, u februaru ove godine hrana u EU beleži daleko manje poskupljenje (15%) nego u Srbiji. Objašnjenje za to je, čini se, komplikovanije od tvrdnje da je to isključivo zbog skoka cena na svetskim berzama ili usled poskupljenja energenata.
Poznato je da su oni u daleko većoj meri poskupeli u EU nego u Srbiji, pa bi onda trebalo očekivati da se to više reflektovalo na rast cena hrane u EU. Situacija u Srbiji bi, između ostalog, mogla biti posledica ponašanja moćnih kompanija koje učestvuju u lancu snabdevanja hranom – od proizvođača, uvoznika, skladištara, distributera, pa do maloprodavaca. U pitanju je fenomen „korporativne pohlepe”, do kojeg se dolazi zbog toga što pojedina preduzeća koriste trenutnu inflaciju (i inflatorna očekivanja) kao izgovor da povećaju cene i kada za to nema realne potrebe.
U takvoj situaciji ima opravdanja da država pojača svoju regulatornu ulogu sa ciljem da popravi kvalitet tržišne strukture i ograniči/spreči eventualno monopolsko/kartelsko ponašanje. Time obezbeđuje dostupnost hrane po pristupačnim cenama. Osim toga, trebalo bi osmisliti mehanizam za pružanje direktne finansijske podrške najsiromašnijima, nasuprot dosadašnjoj praksi (davanje pomoći svima).
