Piše: dr Dejan Molnar docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Globalna koalicija za borbu protiv korupcije „Transparency International” objavljuje podatke o stepenu korupcije u više od 175 zemalja. Nivo (stepen) korupcije se meri pomoću indeksa percepcije korupcije (Corruption Perceptions Index – CPI). On obuhvata podatke i informacije iz brojnih izvora kojima se izražava zapažanje poslovnih ljudi i stručnjaka o tome koliki je stepen korupcije u javnom sektoru u konkretnoj zemlji. Indeks se kreće od nula do sto, pri čemu nula (0) predstavlja najviši mogući nivo zapažene korupcije, a sto (100) njen najniži nivo.
U 2017. godini Srbija je imala vrednost indeksa od 41 i bila je rangirana na 77. mestu. Lane je najbolji bio Novi Zeland (vrednost indeksa od 89), a najlošija Somalija (vrednost indeksa 9). Ukoliko uporedimo poziciju naše zemlje sa državama u okruženju, shvatamo da se Srbija prema ovom pokazatelju prilično loše kotira. Naime, u 2017. godini regionalna slika percepcije korupcije je bila sledeća: Crna Gora (indeks 46; rang 64), Albanija (indeks 38; rang 91), BiH (indeks 38; rang 91), Makedonija (indeks 35; rang 107), Bugarska (indeks 43; rang 71), Mađarska (indeks 45; rang 66), Rumunija (indeks 48; rang 59), Hrvatska (indeks 49; rang 57), Slovenija (indeks 61; rang 34), Češka (indeks 57; rang 42), Slovačka (indeks 50; rang 54) itd. Dakle, pozicija Srbije je bolja jedino od Albanije, BiH i Makedonije, dok je u svim ostalim zemljama percepcija korupcije manja.
Zabrinjava i podatak da je percepcija korupcije u našoj zemlji pogoršana u 2017. u odnosu na 2016. godinu, budući da je Srbija na međunarodnoj rang listi „skliznula” za pet mesta (u 2016. godinu smo imali rang 72). Ipak, ako se uzme u obzir petogodišnji period (2012-2017.), može se uočiti blagi napredak u odnosu na 2012. godinu, ali i izvesna volatilnost (promenljivost) ovog pokazatelja. Naime, vrednost ovog indeksa je za našu zemlju imala sledeće vrednosti: u 2012. godini 39, u 2013. godini 42, u 2014 – 41, u 2015 – 40, u 2016 – 42 i u 2017. godini – 41.
Korupcija negativno utuče na razvoj zajednice. Na političkom planu, ona predstavlja prepreku za razvoj demokratskog društva i vladavine prava. U ekonomskoj sferi negativno utiče na blagostanje i nacionalno bogatstvo. U socijalnom smislu, korupcija narušava poverenje ljudi u politički sistem i institucije, a takva društva su još podložnija pomenutom zli. U pogledu ekologije, korupcija je prisutna sa ciljem da se nekažnjeno i uz minimalne troškove eksploatišu prirodni resursi i zagađuje životna sredina.
Pošto ulagači izuzetno vode računa o stepenu zaštite svoje imovine i svojih prava, važno je da u narednom periodu pokušamo da smanjimo zaostajanje za drugim zemljama, koji su nam direktni konkurenti za privlačenje investicija.
