Kad se spoje naučna fantastika, fantazija i industrijska revolucija nastane – „stimpank” (steampunk) stil. Bronza, bakar, para, starinski satovi sa vidljivim mehanizmom jesu samo neka od njegovih obeležja. „Stimpank” gaji ljubav prema starinama. Nekima je poslužio kao inspiracija za oblačenje i uređenje prostora, a sugrađanina Nebojšu Maljukana je ova estetika motivisala da, pored redovnog posla, počne da se bavi izradom zidnih, stonih i podnih lampi u ovom stilu.
– Uvek nešto radim i stvaram. Iz hobija se bavim raznim stvarima. Tako mi je palo na pamet da nešto napravim i od starih stvari koje sam imao u radionici – kaže Nebojša.
SVE SE OSTAVLJA U ORIGINALU
Do materijala se lako dolazi, kaže on, jer su to uglavnom predmeti koje većina ima u kući ili dvorištu. Za lep proizvod najbitnija je dobra ideja i tehnika kojom radi.
– Pošto sam često na pijaci, tamo svašta nađem. Volim rustiku i hteo sam da vidim da li nešto može da se napravi od svega toga. Inspiraciju sam našao baš u „stimpanku”. I malo po malo, nastala je prva lampa – rekao je on.
Nebojša smatra da je ovo jedan od zanimljivih načina da se iskoristi nešto što ljudi obično bacaju ili zaboravljaju.
– Pravio sam lampu od starog fena i frizerskih makaza, starog radija, šta god mi padne na pamet u tom trenutku. Gledam da se što više održi neki autentični izgled i da predmeti ostanu u originalu, jer inače to nije to. Ja ih išmirglam i uglancam, ali ne menjam ništa, sem ako mušterija ima neke posebne zahteve – smatra on.
Oduševljenje je, kako kaže, prisutno i to uglavnom kod mlađe populacije koja je upoznata sa „stimpankom” te ih i oni u najvećem broju i naručuju.
– Jedan naš prijatelj je bio prvi koji je video ove lampe i oduševio se, odmah je naručio i za sebe jednu, tako da je on ujedno bio i prvi kupac. Posle se javio još jedan dečko sa idejom da mu se sastavi lampa od stare grejalice. Kad smo videli da se to ljudima dopada, supruga i ja smo počeli zajedno da vodimo stranicu – objašnjava sagovornik.
NIŠTA BEZ PRAVE PODRŠKE
Iako se ovim hobijem sam bavi, u poslu i reklamiranju mu pomažu supruga i deca. Ona je bila ta koja ga je podstakla da svoje kreacije predstavi i na društvenim mrežama.
– Često mi nije toliko bitna prodaja, već da ja u tome uživam. Ovo je nešto što me opušta, pa mi ponekad bude i teško da se odreknem nekih komada. Za jednu lampu mi treba oko tri do četiri dana. Volim čak i kad je malo zahtevnija, kad ima dosta detalja. Ne ulaže se tu samo materijal, već i vreme i trud – rekao je on.
Sve je stvar iskustva i osećaja, kaže Nebojša, pa tako i ovo. Najveći problem bude, kako kaže, kad mu zafali deo bez koje ne može da završi proizvod.
– Jedna od komplikovanijih stvari je bila kad je mušterija tražila da lampa ima u sebi zvučnik. Ja nisam nešto vičan sa elektronikom pa mi je to bilo zahtevnije da izvedem – istakao je naš sagovornik.
Nebojša Maljukan je zaključio da je za svaki posao potrebno zalaganje i trud, a da vreme povratka starih zanata i vrednosti tek predstoji.
