Krediti kao skener privrede
Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Dobar lakmus za stanje i perspektive u ekonomiji mogu biti i podaci o obimu, dinamici i namenskoj strukturi zajmova koja preduzeća uzimaju od banaka. Postoje različite vrste prema nameni. Investicioni su dugoročniji i uglavnom se koriste u uslovima povoljnih tržišnih kretanja. Firme uzimaju novac sa ciljem da prošire kapacitete i obim poslovanja. Sa druge strane, krediti za likvidnost, obrtna sredstva i refinansiranje su kratkoročniji i preduzeća ih odabiru kada imaju poteškoća sa izmirivanjem tekućih obaveza. Stoga, povećanje investicionih bi se moglo protumačiti kao pozitivan signal, dok rast kredita za likvidnost i obrtna sredstva može ukazivati na prisustvo finansijskih nedaća.
Restriktivna monetarna politika koju vode Evropska centralna banka (ECB) i Narodna banka Srbije (NBS) je snažno pogodila sva preduzeća koja su u procesu otplate zajmova. Uprkos lanjskim optimističnim najavama da će se ključne kamatne stope ECB i NBS smanjivati ove godine, to se za sada desilo samo jednom. Naime, u junu je došlo do simboličnog snižavanja referentne kamatne stope za samo 0,25 procentna poena – u slučaju ECB-a sa 4,5% na 4,25%, što je NBS praktično prepisala, smanjivši svoju sa 6,5% na 6,25%.
Shodno potezima monetarnih vlasti firme tokom prethodnih godinu dana nisu imale oduška u pogledu cena po kojima su pozajmljivale novac od banaka. Juna 2024. prosečna kamatna stopa na novoodobrene kredite indeksirane u evrima je bila čak i nešto veća (6,66%) nego godinu dana ranije (6,59%). U slučaju dinarskih zajmova zabeleženo je blago snižavanje, sa 8,48% (jun 2023) na 8,1% (jun 2024). Imajući u vidu da je tromesečni EURIBOR smanjen sa 3,95% (kraj 2023) na 3,53% (krajem avgusta 2024.) ne treba očekivati skorije pojeftinjenje kredita, ukoliko ne dođe do značajnijeg snižavanja referentnih kamatnih stopa.
Važno je uočiti da je, uprkos visokim kamatama, u toku poslednjih 12 meseci došlo do dodatnog zaduživanja preduzeća. Obaveze privrede prema poslovnim bankama su u julu 2024. u odnosu na jul 2023. godine bili veći za 460 miliona evra, odnosno za 3,36% (povećanje sa 13,68 na 14,14 milijardi evra). Pri tome, najveći deo novih dugova (362 mil. evra) odnosi se na kredite za likvidnost i obrtna sredstva, što je tri puta više od povećanja investicionih (108 miliona evra). Čak 348 miliona evra dodatnog zaduženja u ovom periodu je nastalo po osnovu dinarskih zajmova za likvidnost. Oni su zabeležili rast od čak 27%, uprkos tome što je kamatna stopa za ovu vrstu zajmova neznatno opala – sa 8,44% na 8,2%. Stoga, učešće kredita za obrtna sredstva u ukupnim zajmovima datim preduzećima u Srbiji danas dostiže nivo od čak 47,2%, što je više od udela investicionih (40,9%).
Očigledno je da su privredni subjekti u Srbiji prethodne godine mahom potezali za skupim kreditima za likvidnost kojima po pravilu restrukturiraju postojeće obaveze, dok su se u daleko manjoj meri opredeljivali za finansijska ulaganja. Kada preduzeća nemaju potrebu za investicionim kreditima, to znači da se okleva sa novim poduhatima i projektima, verovatno usled manjka izvesnosti i sigurnosti.
