Cena mesa računicu kvari
Poput ostalih delova Srbije, tov svinja i u srednjem Banatu sve je „tanji”. U Zrenjaninu i okolnim opštinama farmeri čija je proizvodnja premašuje potrebe domaćinstva i komšiluka mogu se izbrojati „na prste jedne ruke”. Među njima još su ređi oni koji su o razlozima ovakve situacije spremni da otvoreno govore za novine.
– Imamo za naše uslove modernu farmu, sa 60-tak svinja rasa „durok”, „pjetren”, „landras”… Broj tovljenika u objektima je prepolovljen u odnosu na ne tako davno vreme. Tehnika držanja i ishrane nije naročit problem – sledim savete stručnjaka kako tehnologa, tako i veterinara – vele Dragomir i Dragan Davidov iz Melenaca, a za poremećaje na domaćem tržištu mesa kažu: – Srbiji je godišnje potrebno između tri i pet miliona utovljenih svinja, a sada ih ima, ako izuzmemo prasad i krmače, svega milion i po. Glavni razlozi za stagnaciju, pa i opadanje proizvodnje su nedovoljne investicije, a mnogi stočari nisu ostvarili pravo na korišćenje državnog zemljišta… Mnogi klaničari su propali, a do nedavno su za kilogram žive vage plaćali svega 100 dinara. Sada je nešto bolje, ali ni 120 dinara ne zadovoljava. Tek 150 dinara za kilogram moglo bi da pokrije troškove proizvodnje.
U poslovanju farme Davidov „svetla tačka” su „Mrkšićevi salaši”. Ova renomirana firma iz Srpskog Itebeja u Melencima kupuje utovljene svinje. Do pojave „Mrkšića”, jedini ozbiljniji kupac bio je čak iz 60 kilometara udaljenog Sefkerina!
Poslednji meseci doneli su oživljavanje tova svinja u jednom svojevremeno uglednom stočarskom gazdinstvu iz Lukićeva. Vlasnici ove farme, na žalost, odbijaju da govore za medije. Dragiša Borić iz istog mesta za nijansu je manje škrt na rečima. Bez davanja podatka o broju svinja u tovu on kratko kaže da se o izboru rase, tehnici držanja i načinu ishrane sve odavno zna, odnosno da je samo otkupna cena velika nepoznanica. Sada se kilogram plaća 120 dinara što je, po njemu, bar trideset dinara manje od najniže prihvatljive cene. M. Stojin
